DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 3 <-- 3 --> PDF |
— 313 — njegovih prijatelja msa baš najtvrdji, sastavi na ojema&kom jezika opis omorike i zamoli svog dobrog prijatelja St. Rajčevića, da taj članak u 100 komada štampa. Ovaj mali spis´ i podosta botaničkih preparata od omorike, koje je oa novom putu po nžićkoj god. 1880. prikupio i na sve strane po Evropi razaslao, razbiše po malo Beverica naucara: gdekojs čitaše na prirodnjackim zborovima duže ili kra(5e rasprave o omorici^ drugi je razglasiše po noviiiama, rteki ju primiše 11 svoja aauciia dela, što o šumskom drveću govore´\ a najzad priziaaše omoriku i Englezi i vrlo Ju simpatički pozdraviše kao interesnu novost, koja se kao što rekoše, javlja svetu pod iepim obeležjem svoje rođjene zemlje.^ Kako je na način omorika stekla opšte priznanje kao novo drvo, i kako je tom drvetu postojbina naša Srbija, to je Pančić našao za vredno, da tu novost i našem svetu prikaže, ako i nepodpuno, jer se još u ono vrieme nije sve podpuno znalo, što na omoriku kao redkost spada, kao i kako niče omorika, kako raste za mladje doba, kako kasnije, kad počinje da nosi rod, kolika može da poraste, koje su fizičke osobine omorikinog drveta, od kake ono upotrebe može da bude kao materijal za gorivo, gradju, za strugarstvo i stolarstvo, dali osim drveta još što može da se upotrebi u vrtljarsvu — sve važna pitanja, koja su za svoje rešenje potrebovak i vremena ´i ljudi, koji bi mogli i hteli time se zabavljati. Paučić kao botaničar imao je tako mnogo posla u svojim iztraživanjima, da nije mogao ova gornja pitanja tako lahko resiti, a i kad bi i imao vremena, nije on bio i šumar, da bi omoriku i sa šumarskog gledišta opisati mogao, već samo sa botaničkog gledišta tako^ da omorika uzeta sa šumarskog gledišta još ni dan danas dovoljno opisana nije. Purkvn e u svom gore spomenutom članku kaže, da je omorika drvo, koje izumire i koje se samo na malo mesta u Srbiji, u obližnjoj Bosni i Crnoj Gori od upropašćenja slučajno sačuvalo. Evo opisa toga drveta pod imenom, koje je našom narodu od Jadranskog mora do Dunava odavno poznato Ovo je ime sa zvučnosti svoje i nauka rado usvojila, a njime se u novije vreme i pisci služe na označenje one grupe četinara, koji su sa omorikom srodni, a tim se odlikuju, što imaju stome (stomata) s gornje strane četine. ^ Dr. I. Pan6i 6 „Eiae neue Gonifere in den oestl. Alpen, Belgrad 1876. ^ C. Bolie. Die Omorica Fielite — u. Moaatscbrift zur Beforderung des Gartenbaues, Marx 1877 . Berlin. Dr, E. Purkjn« . Eine asiatische Gonifere m deu Balkanlandern, Wieii 1877. 2 M. W i lik o mm. Forstlicbe Flora vor Deutseliland u. Oftsterreicb Ungani. Prag 188G. Dr. MaKwell, P. Masters. Coiitribusion to the bistorv of certam spec^ea of Conifc. London 188B, "- GriiTdcner´B Clironiclej London 1884, — asa mrvvcomer of verv great 3tftresi\ aad 05V> whicli coraes with a god cbaractor from its native Lome. |