DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 20 <-- 20 --> PDF |
imn šestdesetak riba požderati, a ako inia mladiće, onda uništi još veću koli činu životinja. Zaniinivii uzajamaost izmeđju sulca i izmedju čaplje spominje prof. Jager. U dunavskora poriečju nalazeći se sulci veliki su grabežljivci. Pa i onda, kad se zasite i kad počivaju, ae mogu trpiti, da pokraj njih propliva koja riba, jer svaku napadaju i ujedu, koja god se približi. Razumjeva se, da sulac po gdje koju ribu tako ugrize, da aije kadra dalje plivati, te ide onda niz vodu. Tako nosi voda ribu sve dalje. Čaplja to dobro zna, te se stoga postavi onamo, gdje sulac svoje mjesto (čckalicu) ima t. j . niz vođu u piesak, gdje voda preko [ueskii i kamenja pada i rominja. Ovdje čaplja čeka po sulcu ozliedjene ribe, te si nahvata riba po miloj voljici. U ostalom čaplja je vrlo plašljiva i ne povjerljiva ptica. Tako n. pr. hitac i2 puške, sievanje i grmljavina natjeraju nju u rog (u strah). Neumann, koji je motrio cesto čaplje, pripovieda, da se one hrpimice kod bure i grmljavine uvuku u rupe ili pođrivine uz obale, koje je voda podlokala, te veli, da je upravo smiešno, kako se čaplje boje kod svakog sievanja munje ili grmljavine. IT takovih piilikah najprije počnu čaplje drečiti, te polete u vis, nu pošto jih bude po broju više, udara u tom strahu jedna drugu o krila, te se opet spuste dole i posakrivaju u kakovu rupu ili izdubinu. U tom položaju nije kadar čaplje iztjerati iz svog skrovišta nikakav hitac iz pužke, jer valjda misle, da je i takav hitac grmljavina. Prem je čaplja nepristupna i svadljiva, ipak ona s voljom živi i gnjezdi se u drnžtvu i to ne samo sa svojimi srodnici, nego i u družtvu sa crnimi rodami, pa čak i sa brijci, vranami i t, d. Tako primjerice ima u Njem.ačkoj cielih kolonija čaplja u Pomeranskoj, Meklenburžkoj, Hanoveru i t d., te se ondje mogu viditi gnjezda na stotine. Istina je, da ima i čaplja, koje same za sebe žive, gradeć si gnjezda raztrešeno na svih mjestih. U mjesecu travnju dolaze čaplje u svoja gnjezda. Većina probavi zimu u južnom toplom predjelu, a samo malo ostane preko 2ime kod mas. Čaplja gradi svoje gnjezdo na različitom drveću, i to na hrastu, bukvi, sinreki, boru i t. d., a odabere si u tu svrhu samo onakovo stablo, koje je na kakovom briegu, a ne u dolini. Mnoge čapljs gnjezde i blizu vode, a druge cpet udaljeno od vode po koju milju. Čapljino gnjezdo veliko je po prilici 1 metar u širini, plitko i jednostavno. Sagrađjono je od čvrstih kitina. (šiblja), koje su na nutri tanje, a obloženo je Sasom, trstikoui ili slam.oroj te onda izpunjeno vunom, dlakom ili perjem. U mjesecu travnju izleže čaplja tri do četiri svietlo-zelena jaja, velika poput gušćeg jajeta, iz kojih se za B tjedna izlegu veoma nespretni i ružni mladići (čaoljice). Mlado čapijice veoma su poždrljive, a rek bi, da jih mori težki glad, jer branu tako lakomo grabe, da jim. često iz gnjezda pada na zemlju. Adojf Muiler pr;ča, da male čaplje imaju već onaj njim- prirodjeni ukočeni pogled oka, koje je obtočeno sa svietli^^.ii vedjami, dočim jim Je tielo obrasteno |