DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 18 <-- 18 --> PDF |
— 328 — ai^Selo. Mesto da se taj ogromni kapital naše zemlje razumno eksploatirao; mesto toga, da nra se otvorila nžijveca mogućna potrošnja m podizanje tim načinom posečenih sama; na mesto dakle, da se taj ogromni kapital obrtao u što kraćem, naukom o šumskom gazdovanju propisanome vremenu, kod nas je vladalo načelo štednje: neka se što je mogućno manje sece, to je bila žalostna devina srpskih nazovi-šiimara. Na ime toga načela i sam je izvoz drveta iz Srbije otežan raznim formalnostima, pa čak i izvoznom carinom, Medjutim štednje u samoj stvari nije bilo; jer je narod, kome su po izveštaju tii:; nazovišumara sarne vlasti na ruku išle, najlepše i najpristupačnije šume šatro, a nove nigde ne podigao. Neumetnim eksploatisanjem šuma mi smo danas dočekali, da se u našu sa svojih šumfi daleko čuvenu zemlju drvena gradja već donosi ne samo Savom i Dunavom iz Kranjske i Štajerske, nego čak iz Nemačke Dunavom i iz gornje Madjarske Tisom. Uvozi se čak i samo drvo za gorivo iz Slavonije. Tako je Srbiji propao jedan nemerno veliki kapital, a od njega nije niko koristi video. Naš učeni i za šumsku floru vrlo zaslužni starina Dr. Paučić rekao je: „Naš je narod radio kao prava raspikuća, koja iz pune kese neprestance vadi, a nikad ništa u nju ne domeće. Srpsko je šumarstvo žali bože na tako nisku stepenu, da Čovek, koji iole imade pojma o racionalnom šiimarenja, ne može ni mislitij a nekmo li govoriti 0 bog zna kakvu dosadaniem šumskom uredjenju u Srbiji. Tome su pak krive razne prilike kao: političke trzavice, promene vladS, oskudica na stručnim šumarima, a vrbu svega kao što gore spomenusmo nemar; jer se je mislilo, da šuma u Srbiji nikad nestati neće. No u posiednje vreme počela se ozbilnija pažnja posvećivati šumama i šamarstvu, e da bi ono, što još propalo nije, spasli. (Nastavit će se). Opasni tat riba. Naravoslovna crtica od prof. Dr. W . ScSSa. Veliki kvar, koji čaplja ijudem čini, hvatajuć i utamanjujuć silesiju riba, opravdava razlog, da se i:^vi posjednici ribnjaka i gojitelji riba tuže na čaplju, ter da ju progone kao zakletog neprijatelja riba. Oni traže gnjezda tog tata i uhode njegovom legUL Tako n, pr, u držav, šumab Stado, gdje su bila dva gnjezda u šuraarijah I^obo i Harselocb, poubijano je pcsliednjili 6 godina 3877 čaplja, a lanjske godine po naredbi nadležne oblasti utamanieno je 65 gnjezda sa 2^J0 čapljica i jaja. Posve je pojmljivo, da se Je na način takovog tamanjenja, umanjio i broj sivib čaplja. |