DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 17 <-- 17 --> PDF |
— 327 — medjo okruga Moravskog i Crnoreckog, zafe na Rinju i Su li oj Plarani ali su to veoma ^ieznatiii ostaci riekadanjih prostranib jelovibei smrčevih ?^umri. MeSije leske iuui po suinama okruga Požarovačkog. Moravskog, Topiičkog i Krajiškog, a ostalo je drveće razredjeuo prilično jednako po svima šumama ranije pomeEutoga drveća, ne čineći nigde zasebne šume. U okruziraa Džićkom, Rudničkom i Timočkom ima dosta rujevine: šiblja, koje je u pređjašnjiui godinama bio dosta znatan predmet za izvoz. Najveći deo šumskoga drveća potroži se na gorivo; daleko manji đeo ide na gradju, na brst i lisuike, luč, katran i druge industrijske potrebe. Gradja koliko toliko savršenijega oblika izradjoje se većinom od smrče i jele, i to po nekim stružnicama^ u Tari planini i u Kopaoniku i njegovim granama. Iz Tare se snosi u splavovima Brinora, Savom i Dunavom čak do Gradišta, a iz Kopaonikove podgonne Moravom i Rasinskom dolinom po svima varošima pored G o 1 i s k e i B i n a č k e M o r a v e. Po zakonu o šumama šume su u Srbiji: državne ili opšte narodne, opštinske, seoske, crkvene, manastirske i privatne. Najveći pak deo dolazi na prvu vrstu, 0 j,zakonu o šumama" govorićemo docnije u odeljku o uredjenju šumskoga gospodarstva i zakonodavstva u Srbiji. U nedostatku dobra zakona o šumama, koji bi bio prilagodjen našim prilikama, kao i u nedostatku nadzora nad šumama i drugih ustanova, šume so nemilice sečene i niko se na to nije osvrtao što će najposije od njib biti. Goreseča je u Srbiji istovetoa sa grabeži i opustošavanjem, koje je dobilo izraza i u naopačkonue načelu: „k r č e v i n a t e k o v i a a´´. Šta više, šuma se kod nas ne upropašćuje samo krčenjem, trebljenjem, sečenjem. lisnika i t. d. nego i paljevinom, da bi se tako zakos na lak način proširio iii dobila zemlja za oranje. Ovakim divljačkim radom propadaju u našim šumama svake godine na liiljade lepo razvijenih, snažnih drveta. Tako isto u predelima planinskim, u kojima je preko leta bačijanje u običaju, opet hiljade najlepših drveta upropašćuje se svake godine skidanjem luba za pokrivanje Na posletku i onde, gde priroda sama teU da ogolele predele pošumi, to joj se sprečava napuštanjem stoke, koja sav podiniadak ogrize i pogazi iii ga još mala iz zemlje izčupa i tako neda, da se šuma bar prirodnim načinom pođraiadjuje. Razume se, da tamo, gde se tako radi, ne može biti ni pomena 0 negovanju, podizanja i čuvanju šuma na način, kakav zaslužuje ovaj tako važni deo narodnoga blagostanja. Zatvorene šume u Srbiji se ljudskom rakom ne podižu. Kao što rekosmo i onde, gde i sama priroda sopstvenora snagom obnavljanje pokašava, narod joj po neznanju i upravo surovosti smeta. U naše šu.marsko gazdovanje- još izodavna se uvuklo jedno vrlo pogrešno * 0 sh-užnlcama ćemo govorifci opSirno na drugom mestu. Pisac. ´ 0 koix*c ć« posle opširno govoriti, ako mi je i teško kao Srbinu, ali hoću sa istinom na srcdu. Ličanin, 24 |