DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 16 <-- 16 --> PDF |
— 326 — bumarstvo u ox)šte. Dok šuaie pokrivahu najveći deo površine naše zemlje, krčenje njihovo bilo je stvaranje polja za zemljoradnju, ali je već poodavna ova radnja prešla u opustošavanje tako, da danas ima krajeva planinskih, koji su obezdrvljeni i postali kamenite pustinje, sa kojih potoci posije jakih kiša snose kamen i rasipaju rodna polja i ravnice. Velike šumske prostorije, koje su se vidjale po Srbiji, danas su na svima pristupačnijim mestima is&ezle. Takvih prostorija ima još u jugozapadnoj Srbiji: u vodopadji Drinskoj , zatim u izvornome pređelu Kolubare, Ljiga, Gruže i Čemernice, pa u vodopadji Mora- vice (Goliske) Ibra, Easine, Toplice, i na posletku u prostora izmedju Miroča i Homolja. Ukupna prostorija, koja pod šumom, koja pod zemljištem, na kome samo šuma uspevati može, računa se da zahvata 35 do 40^0 od ukupne površine Srbije. Flora šumska u Srbiji veoma je bogata; ona ima sve prestevnike srednjojevropske šumske flore, i u koliko je ispitana, ona broji na 320 fela šumskoga drveća i šiblja. Od svega pak drveća najprostranjenija je bukva: ona upravo čini osnovu šumsku, po kojoj su šume drugoga drveća u većem ili manjem prostranstvu razmeštene; sama pak čini šume velikoga prostranstva na Miroču, Homolju, Međvedniku, Jablaniku, G-učevu, Jelici, Javoru, Kopaoniku i Staroj Planini i po svim planinama jugoistočne Srbije. U predelima, u kojima se četinari ljudskom rukom satiru, njihovo mesto zauzima bukva samoniklo: ona se dakle sve jace rasprostire. Za bukvom po rasprostranjenju dolazi dub (hrast); on raste obilato po svim ravnijim mestima i nižim brdima i planinama, a najglavnije su mu tri fele: slađun ili krupna g r a n i c a (Qaercus conferta), ce r (Quercus cerris) i lužni k ih lužnjak (Quercus pedunculata). Granica i cer sastavljaju naše najlepše šume. Granica raste po prisojima; njeno se drvo upotrebljava najradije za građjevine, jer je veoma trajašno- Lužnik uspeva najbolje u pljoštama, a lužnikovina dura najbolje u vodi i na vlaai. Cerovina se bolje čepa i od graničevine, ali nije tako đurašna. Kao gorivo najbolja je cerovina, a lužnikovina najgora. Žir je najbolji od granice; dobra mu je i ta strana, što najranije zri. Najlošiji je pak od cerovine, jer ga svinje mogu istom onda jesti, pošto ga mraz opari. Hrastova kora upotrebljuje se po katkad i za činjenje koža. Lišče svih fela duba -dobar je i zdrav brst za stoku, a saseca se i u lisnike,gđe jeJivada omalo. ´ Šišarka je još i danas važan izvozni predmet u Šumadiji i Posavini. Četinar i (jela, smrča, bor) čine prostrane šume samo na jugozapadu Srbije i to u Gornjem Podrinju, u vodopađnji Goliske Moravice i I b r a, na K o p a o n i k u- i susednim mu planinama. Bor čini veće šume samo po Zlatiboru, Tari i oko Studeni ce. Omanji jelaci i omari nahođe se , još na Visoku, pod Starom Planinom i u Beljanici (Jelovikuj iz |