DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 14 <-- 14 --> PDF |
— 324 — Niša. Uporedo sa ovim lancem, a severno od njega idu druga dva rastavljena doliuom Moravičkom: prvi polazi izaad Knjaževca iu njemu su: Da vidova ćk a planina, Oštra, Čuka i Ozren izuad Meksinca; dragi ide desnom stranom doline Moravičke i počinje planinom Tupižnicom (1218 m.), a u sredini mu se prema Ozrenu uzdiže kršni lUanj (1563 in.), kao kakav gorostasni granični kamen izmedju severne i južne polovine plaiuna iztočne Srbije. Najviši vrh Rtnja zove se Žiljak (i563 m.), a ima oblik pravilne, kamenite piramide, koja izgleda kao da je rukom srezana. Oko ove piramide često se nadje kakav oblačni pramen, kad kad i na inače sa svim vedrome danu. I Rtaoj kao god i Suha planina, imajući oko sebe sve samo niže bregove, vidi se i poznaje iz veoma velike daljine. Sva tri ova lanca vezana su nizom onižih visova, na kojima je vođomedja Moravi i Timoku, kome je i mnogo više primaknuta. Preko prevoja sv. Petke prelazimo sad na severnu polutiiiu planina istočne Srbije. Te nam je planine najzgodnije razgledati sa Stola (1174 m.), od koga se one razilaze i građe kao neku petozraku planinsku ^viezdu, i uz to pet prostranijih rečnih dolina. Na jugo-zapadu od Stola polazi Crni vrh (880 m.) i za tim Golubinjske planine, na kojima je najviši vrh Malinik (1142 m). Na zapad polazi Beljanica, kao vodonsedja, najpre Mlavi i Resavi, i za tim pošto skrene na sever, kao vođomedja Mlavi V. Moravi. Na Beljanici je naj~ viši vrh Li sac (1321 m.), koji se ii^diže na njenom najistočnijeme kraju iznad Žagubice. Na severozapad idu li o m o i j s k e planine (najviši 788 m.), kao vodom.edja Mlavi i Peku; na sever idu planine kojima je vođomedja Porečkoj reci i Peku, i to najpre Garvan (955 m.), zatim Starica iznad Majdanpeka, koja na posletku prelazi u G-ole Planin e jedan lanac, što ide uporedo s Dunavom, Na severoistok preko 1) e li Jovana (U48 m.) pruža se Miroč planina . Sva četiri ova lanca dolaze krajnim svojim graaasna do Dunava i idući sa zapada na istok, svršavaju se na njemu sve većom visinom i sve strmenitije tako, da se Štrb a c u Miroču spušta kao kakav zid od 789 m. visine u Kaz a n poznati konac Dunavski. Negleđajući na oinanje doline, koje su prorile ovaj splet planinski, mi vidimo tamo pet povećih dolina, a na ime: P or e č ku—E e čk u, Pečku, M 3 a v s k u, li e s a v R k u i Crn o r e c k u dolinu. Ove se doline u same zrakasto razilaze od jerlnoga središta i šire se izmeđju onih pet planinskih lanaca, U tablici, što sad ide, donosimo pregled planina od sad pomenutih: |