DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 10 <-- 10 --> PDF |
— 320 — i Monivice i aekih pritoku Ibarskih ya sevcroe t^trane. OdJ izvora i Golije dolaze dva veiioa planinska, jedan zapadni i drugi iztocni; oni obiihvataju ćela vodopadju Moravičkiu opet se za tim sastaju u Maljenu i čine tako južnu po^ lovinu planina zapadne~ Srbije. Ovaj je sklop planinski prokinnt samo na jednome jedinom mestu i to klisurom 0včarsko-Kablarskom, kojom je isteklo nekadanje prostrano jezero, što je ispunjavalo vodopadju Moravicku: tom klisurom otioe i danas voda Moravice i njenih pritoka. U zapadnom vencu pianinskome u ovome kraju niža se planine: Mučan, Murtenica, Cigo ta i Tornik , veacem kojih ide vodomodja Uvcu i velikome Bzavu; zatim dolazi prostrana Zlatiborska visoravan, sa koje se slivaju Djetinj^om Moravici, a crnim i belim Ezavom Drini; na posletku dolaze planine: Šarg an T ara i Jelova Gora, na kojima je vodomedja Djetinji i Rzavu sjedne i Drini s druge strane. U istocnome su vencu planine: Velika Livada, Čemerno, Troglav (1733 m.), Jelica (914 m.) i na kojima je vodomedja Ibra i Moravice, za tim klisurom rastavljeni: Ovča r (900 m.) i Kabla r (803 m.) i na pnsletku Subjel (031 m.) i Kozomor . Oba ova venca sastaju se u Malien planini (800 m.), koja se proteže sa zapada na istok i na kojoj je vodomedja Kolubari i Skrapežu. Zapadni vienac odlikuje se osobitim obiljem u biljnome svetu; na toj strani Srbije nahode se njene najveće prostorije šumske, u kojima preovladjuju četinari, a naročito smrča i bor; prostrana pak visoravan Zlatiborsk a obrasla je bujnim i pitnim susuvotima. I po iztočnome vencu ima šuma i suvota, ali tamo na više mesta iztiče u vis 1 goli, kameniti krečni vrhovi planinski. Na zapadnom kraju M a 1 j e n a uzdiže se jedna planinska gromada od nekoliko planina, sa koje se vode razilaze na sve strane koje raznim pritokam Drinskim, koje Kolubari i Krapežu. IJ toj su gromadi Povlen, Jablanik i Medvednik , Povlen je medju njima najmanjega prostranstva, ali je najviši (1272 m.) i prilično jako izdvojen; Medvednik je niži (1042 m.), ali se odlikuje ne samo velikom dužinom, nego i osobitim teškim ocrtom., po kome se odmah da poznati, gledan ma sa koje strane i ma sa kake daljine. Jablanak je u ovoj gromadi najniži (823 m.). Zbog velike usprtosti Povlen je ostao bez biljnoga pokrivala i samo njegovi niži ogranci obrasli su šumom, Medvednik pak sav je pod šumom, a na Jablaniku ima \ livada i ponajvišim mu mestima. Od ove gromade polaze sad dva lanca planinska, koji obuhvataju dolinu Jadra i svršuju se na Drini. U Icvome su lancu planine: Proslo p (636 m.), Zagodnj a (731 m.) i Gučevo , koje silazi u ravnicu Drinsku ispod Loznice^ a u desnome su: Ylašić, Cer (717 m.) i Vidojevica (444 m.}, kojom se ovaj lanac iznad Lešnice svršava. Zapadnom svojom polovinom i preko veoma uzane podgorine Cer se spušta u Mačvu, prostranu ravnicu izmed Drine i Save, koja tako malen nagib ima, da vode, koje se preko nje u Savu staču, jedva otiču. Istočnom pak polutinom Cer i Viašić prelaze u valovitu prostranu podgoi´inu, koja se sa najvećoni postupnošću spušta do same Savske\)bale. Olaviia stabla ovih planina obrasla su šumom, ali im je podgorina većiu.om obdelana. |