DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1893 str. 7     <-- 7 -->        PDF

— 271 —


1. K. Hederae.Schmitt.
Odug, mrko-smeđje boje. Nadvratnjak smeđj naprvo sa crvenkastim rubom.
Pokrilje, noge i ticala izuzam crne kijačice crvenkasto-smedje boje. Nadvratnjak
dulji nego li širji, spreda sužen te zajedno sa pokriljem piknjasto prugast.
Prostor izraedju prflga izpunjen je sa prilično dugimi vlasastimi grbicami.


Duljina: 2—2-5 mm.
Ovaj mali podkornjak dolazi više u južnoj Evropi i to na bršljanu (Hedera
helix), te pravi oduge leguće probode, koji se obično u na pola trulom
bršljanu slabo razpoznavaju.
Od nuzgređne je važnosti on za vrtlare, dočim bi ga u šumarstvu, jer
napada bršljan, i više koristnim smatrati mogli.


f) Vrst: Xylechinus Chapuis.


Ticala sa 5 članaka. Zezak kratak sa jajolikom kijačicom. Prva tri stopalna
članka jednako duga, treći jednostavan.


X. pilos u s Ratz.
Boje crne; ticala, noge i pokrilje više smedje boje.


Duljina: 2´3 mm.


Ovaj je podkornjak riedak i prilično malo pjznat. Po Thomson u dolazi
on na smreki.


g) Vrst: Poligraphus Erichson.


Ticala sa kratkim zezkom, koji se sastoji iz 5 članaka i sa mnogo duljom
kijačicom, koja nije kolutasta. Oči razciepljene na dvoje. Stopala poput ntti,
treći dio jednostavan a ne srcolik ili dvokrp.


P. Poljgraphus Lin.
Odug, smedje-crne boje, sa žutkastimi ticali i nogami. Nadvratnjak kraćinego
straga širok, spreda se sužuje. Pokrilje piknjasto-prugasto, te ujedno sa
nadvratnjakom i glavom vlasasto. Lahko poznat po tom, što ne ima kolutastu
kijačicu i što su mu oči na dvoje razciepljene (po tom i njemački naziv Vierilugiger
Bastkiifer)


Duljina: 2—2 5 mm.


Dolazi na različitih četinjačah, osobito pak na smreki. Noedlinger ga
je opažao i na trešnji. Što se tiče starosti drveća koje napada, to on najvoli
na kolosiek. Napada i na starija drveća, ali onda samo u gornjih dielovih.


Leti u travnju i svibnju.


Leguć i prohod i su mu dvo- ili trokraki kratki i nepravilni prohodi,
koji se zajedno sa kotionicom nalaze u kori drveta tako, da se na nutarnjoj
strani kore veoma slabo vidjaju, obično kao maleni nepravilni zarezi.