DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1893 str. 21     <-- 21 -->        PDF

— 285 —


nas ih love najviše u Kupi; imadu veoma tečno meso, a baš se mogu loviti,
kad je za pastrve zabranjena lovitba. S toga bi oni nadoknadili pastrv u za
neko doba godine. Najviše teže l´/a kilogr. nu obično samo 7*—1 kilogram.
Na zagrebački trg dolaze riedko, jer obćinstvo nepozna tu tečnu ribu.
Kečige upravo su specialitet naše Save, Drave i Dunava. Glavnija lovišta u
Savi jesu kod Jasenovca, u Dravi na ušću Drave, a u Dunavu nedaleko Zemuna.
Za kečig e zna se, da se kroz cielu zimu iz Siska svaki tjedan nekoliko
stotina kilograma za Budimpeštu i Beč eksportira, i to krupnih exemplara
od %—1*/2 kilograma. Kečig a je veoma eienjeaa riba sbog tečnosti
njezina mesa, nu zahtjeva se, da je barem preko 1 kilogram težka, a pošto
imade kečiga u cieloj Europi jedino u Savi, Dravi i Dunavu (dolnjem) te nešto
u Tisi, pa u Volgi u Rusiji, to bi vriedno bilo, da se ovoj ribi odsele veću
važnost posveti, te bolje proti utamanjenju zaštiti. Skoro svaki petak imade se
prilike vidjeti na zagrebačkom trgu odviše malenih kečiga, koje, kad bi ostale
u vodi, mogle bi kašnje liepu cienu postići.


Glede ciena, koje te tri vrste riba na naših trgovih polučuju, evo što
možemo kazati: pastrv e iz Plitvičkih jezera od iya for. do 2 for. kilogram;
one iz naših gorskih potoka 80 novč. do 1 for. 50 novč. kilogram. Glava tice
90 novč. do 1 for. 60 novč. kilogram. Lipeni po 60 novč. do 1 for.
kilogram. Kečige od 60 novč. do 1 for. 40 novč. kilogram. Da se uvidi
znamenitost, koju bi mogla imati eksportacija tih riba, evo dokaza. Na bečkom
ribjem trgu lanjske godine u jeseni prodavale su se kod tamošnjih trgovaca
ribom pastrve po 3^2—4*/2 fr- kilogram, glavatice od 2—3 for. kilogr. a
kečig e od S´/a—5 for. klgr.


Glede običnih, ali dosta cienjenih riba evo koje vrsti su na tržištih
Hrvatske i Slavonije najviše zastupane. S m u d j e v i (Lucioperca sandra)
iz Save, Drave i Dunava, a kadkada i iz Blatnog jezera (Ugarska). Ova je
riba takodjer tečna, a na zagrebačkom trgu ima često i veoma krupnih eksemplara
od 10—15 kilograma težine; ciena smudju bijaše od 60 novč. — frt.
1´20 kilogram. I ta riba, koja se u Češkoj (Wittingau), te sada i u Njemačkoj
u ribnjacih goji, zaslužila bi i kod nas veće pažnje. Šaran i ili krap i (Gyprinus
carpio) osobito iz Save, jesu veoma tečni, te se na vehko love. Eksemplara
od 10—15 kilogr. nije riedko vidjeti na naših trgovih, a ciena šaranu
jest od 40—1 for. klg. Ova se riba može najlakše u ribnjacih gojiti, nu da se
gojitba izplati treba velikih jezera, koja bi se ipak uz Savu, Dravu i Dunavu
mogla lako napraviti; šaranogojstvo moglo bi našoj domovini pružiti liep prihod,
bilo kao hrana za naše pučanstvo, bilo kao predmet izvoza. Somovi (Silurus
glanis) su takodjer u nas u obće na svih tržištih obilno zastupani, a od našeg
pučanstva veoma zatraženi. Somovi u težini od 50—60 kilograma nisu kod
nas nikakva riedkost, a obično se sjeku na komade, te prodavaju po 60 novč.
do 1 for. klg. Kao ribe za ekfport nemaju nikakove važnosti, jer se na vehkih
tržištih monarkije malo traže. Šćuke ili štuke (Esox lucius) jesu najobičajnije
ribe naših tržišta; nu pošto su veoma grabežljive, a malo tečne, trebalo