DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1893 str. 33 <-- 33 --> PDF |
— 107 — Od XVIII. do XIX. vieka počela se je i austrijska vlada zauzimati za primorsku trgovinu, te bud sbog ratova, bud sbog trgovine sagradjena je karolinška cesta od Bakarca do Karlovca, a ova najstarija cesta u našoj domovini sagradjena je god. 1725, a zatim Jozefinska od Karlovca u Senj god. 1876. do 1779. Do god. 1717. dolazile su Savske ladje do Zagreba, a Marija Terezija je osobito naš sabor god. 1750. do 1760. nukala, da se po cieloj Hrvatskoj i Slavoniji ceste sagrade, što je doista u to doba i učinjeno. Svim tim željam pridružile su se svakako i molbe staklara sbog privoza pepela iz dalekih krajeva, pošto se je godine 17^0. do 1860. samo u slavonskih šumah za sjeverno austrijske staklane preko 15.000 centi pepela na godinu proizvadjalo, a po svoj prilici bivalo je to i drugud po našoj domovini. Najstarija cesta Karolinška imala je u Bakarac svoj izlaz i ovdje se otvori odmah znamenita trgovina, nu toj priskoči kastelanat iz Fužine, koji je imao svoje magazine za jelovo, bukovo i smrekovo drvo, te i magazin. U to vrieme nebijaše dtigi još niti traga ovdje, kao niti ostaloj hrastovoj gradji Odmah za tim spojio je Karolinku od Plaše preko Debelca i Križišta na Kraljevicu njeki trgovac Blažina iz Hreljina i sagradio je u Žminci poveći magazin za drveni ugalj, koji je prešao na Matiju Polica, djeda još živućeg Josipa Polica. Taj magazin već je sada trošan, te se već odavna nerabi Cestom na Kraljevicu otvorila se je malo ne istodobno kao i u Bakarcu drvarska trgovina i u Kraljevici. Istodobno ili još nješto prije postavila je krajiška šumska uprava skladište u Jablancu i Sv. Jurju za jedrenjake i inu građju. Ta skladišta, upravljena po Fužinskom kastelanatu u Bakarcu i po krajiškoj šumskoj upravi u Jablancu i Sv. Jurju, dokazuju nam, da je te dobe primorski trgovac prisiljen bio, ili da kupuje drvo preskupo ili da se pokorava prestrogim šumskim propisom ili je kao imućan sbog prevelike udaljenosti nakanio, da prestane u vlastitoj samoupravi raditi po šumah, koje su se već do vrh planina Rišnjaka, Velebita i Kapele odmakle bile. Da su se primorski trgovci, koji su dobro poznavali položaj talijanske trgovine u toj dobi, morali uztezati od trgovanja, možemo si tumačiti time, što je god. 1760. mjetačka republika kao glavni pokretač trgovine propala- Do god. 1779., dok se Jozefinska cesta iz Karlovca u Senj god. 1776. do 1779. sagradila nije, izvažao se je ugljen i gorivo drvo u velikoj količini iz Bakarca u Mljetke za staklane i t. d. zatim iz Žmince, Kraljevice, Jablanca i Sv. Jurja, a sigurno i iz drugih krajeva duž dalmatinske obale, kao takodjer iz nutarnjosti Istre po Ćičih. Za to vrieme bilo je zaista još liepih bukvika oko Kamenjaka, Jelenjaka, Kastva po Monte Magjioru i u obće povrh Velebita i Kapele u udaljenosti oko 5 kolometara na strani k moru ležećoj. Imade dapače po primorju i Istri još ostanka od hrastik^,, koji se čuvaju za austrijsku mornaricu i to ponajviše za izradbu rebara za brodove i za sitniju gradju akoprem se je iz Istre god. 1550. neizmjerno mnogo hrastovih pilota za Mljetke |