DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 1/1893 str. 36 <-- 36 --> PDF |
3{] Prof. Jager pripovieda o drugoj jednoj kuni sliedede: „Ja sam imao jednu te istu kunu kra^; pet godina, \ od svljuh životinja, koje sam rad zabave držao, najmilija bila mi ona. Bila pitoma poput koje od domaćih životinja. Kao da ju danas slušam, kako se milo glasala, kad sam dolazio u veće kudi, te nebi mirovala, dok ju nisam po oM5aju prije spavanja pomilovao. Puna veselja skočila bi mi na vrat, lizala ruke i usta, kad M k njoj došao; med stotinu ptica sprovela ona cieii dan, nedotaknuv se nijedne, te bi joj jedino veselje bilo otimati pticam hranu. U veće kad legoh spavati, skožila bi na moju postelju, uvukla se pod jorgan i umiljavala se na sve načine, a kad se je probudila u jutro, tad bi me vukla za kosu i bradu, capicom po nosu grebla poput razkalašenog mezimčeta. Najveće joj bijaše veselje sa mnom hodati po vrtu, pa bi ondje sa svojim spretnim i vitkim tielom skakala amo i tamo puna veselja, grizkajue sladko voće sa svojom nježnom gubicom. Poput zmije provlačila se kroz razne uzane pukotine, u travi hodala, da si ju jedva opazio a za Čas je eto na mom ramenu ili na grani koje voćke. Mnogo bi još toga mogao pripoviedati o toj miloj životinjici." Praueufald pripovieda o nekoj kuni, koja je sliedila njegovog brata poput psa; tako na jednom bodu od Tulna n BeĆ kroz dombaehšku šumu, dakle na nekoliko milja dalekom putu. Isti pripovieda, da joj je najveće veselje bilo, igrati se ili spavati u krilu diece, Porad skupociena krzna lovi se kuna zimi. Iz Norvežke i Škotske dobivaju se najbolja kunina krzna, đoćim su iz NjemaĆke i Alpa manje vrieđna. Martin tordi^ da se godimice prodaje do 25.000 komada kuninih krzna. Kako je svakomu poznato, nalazi se u našem grbu lik kune, što je svakako dokaz, da je naša domovina kunom obilovala. Kunina krzna vriedila su kao gotov novas, te bi podanici svojim knezovom davali takova krzna za daću. Starost životinja. — Pranceski naravoslovac ^ lourens bio je prvi, koji je starost životinja proučavao, a profesor Weismanu Freiburgu ustanovio je dobu, do koje mogu razne životinje živiti. Prema istraživanju jednog i drugog naravoslovca ustanovljeno je, da konj može živiti do 50 godina, paće Brehm tvrdi, da je u Englezkoj vidio konja, koji je bio 62 god. star. I magarac može živiti tako dugo, kao i konj. Govedče živi 80, ovca, koza, krmće i pas obično 15 godina, prem je rieđak siućaj, da pas može đoživiti 25 godina. . Mačka živi obično 10 godina, dočim željva (kornjača) može đoživiti i 1000 god. Gavran i svraka žive preko 100 godina, a kukavica 30—40 godina, dočim divlja guska doživi najviše 25 god.Divlja patka doživi 15 — 20 god., divlji golub 10 god., a grlica preko 15 godina. Od ptica pjevačica živi siavulj n zatvoru 10, kos 15, a kanarinac 12 —15 god´ Lav živi najviše 35 godina; pet godina više živi jelen, a 10 godina živi vepar manje nego lav, dočim lisica uslied njezinog velikog duševnog napora živi samo 14 godina. Siromah zec živi jedva 10 godina, ako ga nesmiljeni lovac prije iz puške .neubije„ . \ Dopisnica .urednićtva. , . ´ ^ Sbog nenadanih zaprieka nijesmo mogli po dojakošnjem običaju na Ćelu časopisa čestitati novu godinu vriednim člsnovom našega družtva. Stoga želimo jim na ovaj način „sr etn u no VH godi n u." UređniČtvo. Urednićtvo i naklada hrv.-slav, šumarskoga družtva. - Tisak C. Albrechi^. |