DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1892 str. 20     <-- 20 -->        PDF

— 524 ™
se znatno produkcija ioalenih riba, Nećeino sigurno pretjerati, ako kažemo, da
će taj prirast iznositi 100%. Nu neraojnio ni tako računati^ nego recimo, da
će iia>e poriecje (revier) samo toliko prihoda dati, koliko na godinu najbolja
Jaranska jezera r^ose, t I da iniaino godišnji prirast od 80 kg. po hektaru, što
će ukiipno iznašati 960 kgr.


Kod takovog stanja stvari iiiora kod naših revira prestati lovitba sa mrežami,
te će odsele biti dovoljno, ako razapiieiao tijekoliko stalnih vršva, usljeđ
2esa neće se troškovi poveead, pošto lovitba vršvama (Eeusse-!.!, nasce) nečini
isikakovib troškova osini za radnju nao^jestanja na večer i za izvlačenje u jutro ;
mn sve to inoženio za doba dozvoljenog ribolova učiniti sa 50 for Isto tako
nećemo više potrošiti za kiriju (transport.) riba na tržište, jer se danomice
ulovljene libs lakše na trg nose, i jer će sami kupci doći k nama, da živu ribu
kupe. Prenia tomu neima dvojbe^ da će ciena naših prostih riba biti nešto
skuplja od one na trgu, jer mi nudjarno danomice friških živih riba.


Tako dakle bio bi godišnji prihod skoro stalan, te sliedeći:


190 kg. pastrva, vitezova i bastarda po for. 1,75 == for. 332.50,


55 kg. craih ostriža i pastrnastih ostriža „ „ 1.50 = „ 67.60,


62 kg. lipena „ „ 1J5 = « 108.50,


60 kg. štuka . , , . —´60 = ,, 36,—


70 kg. grgeča , . . . —.60 == „ 42.—


290 kg. klenova i mrena . —.40 = ,, 116.—


90 kg. karaša i patuca . -.33 = „ 27.—


50 kg, žutoperka . . . — .30 = , 15.—


83 kg. šarana , . , , —.75 == , 62,25


20 kg, manjića . . . . 1.— = „ 20.—


Ukupno for, 826,85,


Ali tako zaista nestoji, jer takav uspjeh ne može se nipošto polučiti
dotle, dok ribarenje neiina takovu organizacijUj koja bi istovjetno pođpomagala
racionalno ribarstvo ne na jednom đielu neke vođene struje, nego na cielokupnom
poriečju te struje. Kako je sa teoretičkog gledišta posve izpravan
račun o čistorii prihodu iiorraaiDog poriečja kao gospodarstvo (revier), tako bi
bio isto opet s teoretičkog gledišta proračun Izpravan kao poduzeće (poduzetničtvo),
nu faktično prama našim okolnosfcim ribarstva nije. Uzroci tomu jesu,
što prirast, kojega bi mi morali polučiti na ribah, neostaje u našem poriečju,
nego se seli u susjedne dielove rieke, koje sa na ribah siromašnije. Prije
svega sele se male ribice, jer tako misle uteći ribam grabilicam, nu ove ih
progone 1 za njirai bježe tako, da će oa koncu normalno poriecje imati doduše
razmjerno više riba. nu u isto doba i ostali lok rieke postati će sa ribama
napučeniji. Na taj način poduzetničtvo gospodara tog poriečja doći će i u korist
iMisjedniiH ribaroui isto tako, kao i njemu samom. Ku tko će da za drugog
radi bez naknade?


Naše dakle obrazloženje moglo bi samo onda naći praktičnu potvrdu, kad
bi bili f^vi diolovi jf^fhsog poriečja t. j . od izvora do ntnora tako njegovani, kao