DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1892 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 487 — Poslie ovoga držim, da bi bilo suvišno navadjati, u koje doba se izpiti prave tia drugih akademijab. Netom spomenuti poredjaj izpita nalazi se od preklani na visokoj školi za zemljotežtvo u Beču, te se je već u đvie godine što obstoji, vrlo dobrim pokazao, jer je nestalo „starih djaka"", koji su ohrabreni BovorG uredbom zadnje sile naseli^ izpite položili i razišli se širom bieloga svieta, Prvih 15 godina obstanka spomenute visoke škole bio Je diplomnl izpit, koji se je đielio u dvie polovice, a kasnije su uvedena (8. prosinca 1881.) i dva državna izpita. Prvi državni izpit i prva polovica điplomnog, mogli sa se praviti nakon trećeg semestra, a drugi izpit nakon 6 semestra. Već stoga, što nikakove bitne razlike medju obje vrsti izpita bilo nije (osim da se je za diplomni izpit veća taksa plaćala), nije ova uredba dobra bila/ Glavna mana te uredbe postojala je ali u tom, da su prvi izpit državni i prva polovica diplomnog izpita padali za vrieme predavanja. Marljiv ućenik nerado je izostao od predavanja, te je izpit od dana do dana odgadjao, što mu je lagano bilo, kada termina stalnih bilo nije> Napokon je pravio ili nepravio izpit na koncu četvrtog semestra. Posljedice toga odgadjanja bila je, da su slušatelji većinom prve godine pozivali, te istom druge godine posla se prihvatili, te na vrat na nos radili su, da skuju izpit. S Pošto svaka nova metoda ide za tim, da ćovjeku ućenje olakša, pokazala se je nova . metoda za pravljenje izpita vrlo sgodnom, jer su državni izpiti učestali, a diplomni se mnogo manje prave, dočim toga prije nije bilo. Novi poredjaj izpita je po tom potakao slušatelje na rad. Svaki državni izpit ima sada tri termina: srpanj, listopad i siečanj. Ako s-lušatelj nenačini izpita, ne gubi godinu dana, ali mora Čekati do sliedećeg termina. Jasno je dakle, da će iole marljiv učenik nastojati, da u najkraćem roku svojoj dužnosti zadovolji^ a to mu neće ni težko biti, jer su predmeti sada na tri izpita razdieljeni. Prednost leži već u tom, što izpiti padaju u vrieme, kada neima predavanja ili barem dok još mnogo predavano nije. Svaki slušatelj, koji je polazio za izpit propisane predmete, položio za dotični izpit potrebite coloquije i udovoljio praktičnim vježbam, ima pravo biti pripušten k izpita. U ta svrha zamoli on dozvolu od proferskoga sbora, koji mu osam dana prije izpita obznani, da li je k izpitu pripušten ili ne, te mu opredieli, ako je k izpitu pripušten, dan izpita. Eksaminatore za izpit imenuje zemaljska vlada izmedju profesora zavoda, sveučilištnih profesora ili strukovnjaka i to obično za svaku hrpu po jednoga. Već prije toga imenovala je vlada predsjednie izpita izmedju profesorskoga sbora, a obično je predsjednik L izpita rektor ili u našem slučaju direktor. Izpiti traju za pojedinog učenika maximum 2 sata. Nijedan slušatelj nemože biti od izpita oprošten. Predmeti se prema množini gradiva razđiele na tri diela t j . na tri izpita. Prama tomu bili bi predmeti za |