DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1892 str. 44 <-- 44 --> PDF |
: . - ". „ 372 — / dnižtvu sa kr. lukavom Ivelićem i Žiteljem Maksimom Eroza na glavnoj eesti n RieSici kod*^ PlitTičkili jezera ne daleko ondašnjih pilaBl U tom Času´prolazilo je. cestom vige kola koja su bila Batovarena sa tnipci i koja su sbog pregledbe po lugarih stajala na cesti´ uzporedo tako, da je nakon obavljene pregledbe trupaca jedan lugar za drugim pron morao. Prolazili su pako ovim redom: prvi lugar Špoljari<;, za njim lugar Ivelid, a posliednji Maksim Eror. U času prolaza medju kolima posrnuo Je na kup kamena lugar Ivelic, u koji ?as zape mu kokot od puške o stupac na kolila, i u taj €as puSe puška, a iiaboj od 16 zrna zeSara sasuo se je u neposrednoj blizini desećemu se lugaru Špoljari(?u u lievu grud. Uslied rane pao je isti lugar, ali se po dva put uzpravi, a nakon toga bude odveden po prisutniei preko njeke grabe pokraj ceste, te je uslied silnof krvarenja oko 5 sati po podoe istog dana umro, bez da mu je sluSajao tamo se nalazeći kotarski lieSnik poraoc- pružiti mogao. Do posHedojeg časa bio je Špoijarid kod podpune svieti, te je pred prisutnimi lugari Božit^´kovićem i Šimunit^em očitovao, da lugar Iveli6 nije kriv, jer da se je to, samo slučajno dogodilo, Posliednja mn bijaše: „Ljudi s Bogom, ja odoli 1" Pokojnik svršio je ratarnicu u Križevcibj a bio je jedan od naobraženijik i uglednijiii lugara ovog kraja, te je tako morao u najboljoj dobi od 28 godina na ovako žalostan način svršiti, P—c—, „I^ona´´ (borov prelac). U gornjoaustrijskom saboru zaključeno je, da se moraju u sumali, koje su po noni napadnute, gusjenice sakupljati, te nositi na iztraživanje na c. kr. vis, školu za zemljotežtvo u Be6ii. Tim iztraživanjem imalo bi se dokazati, da li jo kakova pošast medju gusjenicami zavladala. Dokaže li se, da neima nikakove pošasti, morati ce vlada u pomoć priskočiti. U tu svrhu ved je votirano 3000 for. iz zemaljskih sredstva, a nade je, da Dolnjoaustrijski sabor je votirao za utamanjenje none 10.000 for,, a iskat! <5e se od vlade isto toliko. Zaključeno je takodjor, da će vlada u slučaju, da nona naglo dodje^ mo)-ati dati vojnike, da sitno drveće Čim prije iz Šume odstrane. „Sklis" ti šumarstvu. Od njekoga vremena zanima se sviet norvežkimi eipelami za snieg tako zvanim! „Skus"´, Naravna je stvar, da su i šumari poSeli umovatl o tom, kako bi te cipele u sniegom pokritih pređjelih rabiti mogh*, „Oesterr. Forstzeitung" doniela je sliku takovih cipela te je spomenula, da bi se i šumari sa takovimi eipelami posložiti mogli. Isti liat javlja u broju za travanj o, g. o pokusa, što no ga je izveo Anton Schrnl posjednik svratišta ^Post" u Murzusehagu, Isti je prevalio put na 1.777 m. visoki Stubleck za 1´5 uru, doeira je do sad trebao za isti put preko 4 sata sa običnimi eipelami za snieg. Put n-itrag trajao je samo jedan sat. Da će se nadi mnogo ljudi, koji će se sada u hodanja po aniegu u tih krpljah fSehnBescbnhe) vježbati, o tom noima dvojbe, osobito će biti medju njima izletnika iz Be5a, jer su Bečani poznati kao ljubitelji svake novosti. Po svoj prilici učit će se u tom sportu takodjer i šumari, koje će kašnje praktično rabiti na službenih putovanjih i u lovu. Kratka crtica o koristi suma po narodno blagostanje. U prirodi ima malo faktora, kojima je toli znamenita zadaća naraienjena, kao što upravo šumi. Od njezina podizanja, gajenja i napredka mnogo koješta zavisi tako^ da je najsvetija dužnost ne samo nas stručnjaka, nego i svakoga čovjeka, komu napredak i dobro naroda^^na srcu leži, da šumu podiže, gaji i čuva, gdje to samo prilike dozvoljavaju. Suma je ukras i ponos svake države, ona je narodna blago, kojega se vriednost ne sastoji samo u drvu, posto ona koristi i svojim djelovanjem na podneblje , vrieme, plodovitost zemlje, na zdralje stanovničtva kao i na umni razvoj čovjek a. Suma ima dakle važnost za sve žiteljstvo ciele zemlje, jer ona podržaje oJ)staQak većme žitelja. Promotrimo pobliže glavnu dobit, koju iz šume vadimo, naime drvo, |