DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1892 str. 30 <-- 30 --> PDF |
.... ^ 358 — zuje oKto gubitak, a taj gubitak mora se pripisati izvanrednoj okolBOsti; lišće´ tog raalog vučjaka priliepilo se je na stienah stakle-aog zvona i tako se´ alteriralo, da se biljka nije mogla dovoljno razvijati. Iz ovog pokusa možemo izvući dva praktična zaključka, prvo: da sve biljke nisu jednako sposobne, da se prilagode tom umjetnom načinu kulture; drugo: da pješak i destilovana voda faktično nesadržavahu ni traga dušičnatih tvari, jer veliki vučjak, koji je prilično uspjeo, nije pokazao napram sjemena nikakav su višak dušika. Uslied te publikacije počeo je odmah čuveni Boussingault napadati na Ville-ove zaključke i nasuprot tvrditi, da biline jedino korienjem primaju dušik pod oblikom nitrata i amoaijakovih soli. To je dalo povoda Ville-u, da zapita kod najvišeg znanstvenog zavoda Franceske — naime kod akademije znanosti — neka odbor akademije izvoli kontrolisati njegove zaključke i riešiti tako to pitanje. G-od. 1855, odbor sastavljen od prvih učenjaka franceske akademije znanosti, naime gospode: Duraas, Regnault, Payen, Decaisne, Peligot te Chevreula kao izvjestitelja pođnesoše akademiji izviešće, koje se nalazi tiskano u „Comptes. reudus de V Academie des sciences, 1855, t. XLI, pag. 757** pod naslovom: „Esperience de verification faite au Museum d´ Histoire naturelle*^, gdje se čita slieđeći zaključak: „L´ esperience faite au Mus6um d´ histoire naturelle per M. Ville est conforme aus conclusions .qui 11 avait tirees de ses travauz anterieurs" što hrvatski znači: j,Zaključci^ izvedeni uslied pokusa, učinjenih kod prirodopisnog muzeja po gosp. Ville-u, posve su istovjetni sa onimi, kojih je na temelju prijašnjih svojih radnja izvodio.^ To sam izričito ovdje htjeo da iztaknem, pošto i kod nas u Hrvatskoj imade nekih učitelja agrikulturne kemije, koji još danas neprateć razvitak znanosti vjeruju in verba magistri, te neće da znadu za asimilaciju dušika iz uzduha, pa pripisuju po´ nekih krivih njemačkih izvorih Heliriegelu i Wilfarthu čast, da su prvi odkrili tu asimilaciju, nu samo za´ kom usko viče (Leguminosa), dočim isti pravedni Memci, kao B. p. Dr. A. B. Frank , prof. bilinske fiziologije na poljodjelskoj visokoj školi u Berlinu, u svojem novom djelu „Lehrbuch đer Botanik, I. Band. 1892. Zellenlehre, Anatomie und Phjsiologie", u prvom redu citira Ville-a, a tek poslie Hellriegela i Wilfartlia, buduć su ovi potonji tek god. 1886. svoj obret priobćili. Po najnovijim iztraživanjem kako u Franceskoj, tako u Njemačkoj nazori još nazad 30 godina.od prof. Ville-a- priobćeni i dokazani, nadjoše podpunu i svestranu potvrdu, te danas neima više dvojbe, da sve ^biline u obće, koje u većem, koje u manjem stepenu, asimiluju neposredno iz uzduha dušik . Jedno indirektno vrelo dušika za mnoge biline jest takozvanaSy mb i osa. Ta Symbiosa sastoji se u tom, što medju stanicam korienja i nekih sićušnih gljivica, koje se u tlu nalaze, nastane međjusobno življenje naime, gljivice ulaze u stanice korienja i za neko vrieme crpe dušik, te, ga biljki pružaju, a napokon ciela gljivica bude pojedena od stanica korienja. Tu je Sjmbiosu najbolje za komuškovice (Leguminosa) proučio gore pomenuti prof. Frank, te takodjer konstatovao sličnu Sjmbioso za poglavite šumske biline naime: , Cupulifera, Betu |