DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1892 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 850 — Vode: hrastovioa HO, bukovina 140, borovina 135, smrekoviaa 126, arižovina 140, jelovina 132. Pepela: lirastovi^a 46´1, bukovina 4675 borovina 12-2, smrekovina 40´3j arižovina S4´3, jelovina 28*L I kod lišća dakle našeg šumskog drveća opet opažamo^ da Je glavna sastojina v a p n o, tatini kod nekih p e p e 1 i k a, a kod nekih fosforna kiselina , doćim je dušik skoro kod svih u istoj količini sadržan. Za ova rudna počela t. j . ona, koja se u pepela nalaze, pozitivno znamo, da jih sve biline bez iznimke pomoću korienja iz tla prinjaju. S toga prvi će biti uvjet, da se miado drveće uzmogne kriepko razvijati, ako budemo nastojali, da u tlu korieDJe nacije dovoljne količine vapna, fosforne kiseline i pepelike i to u Iako raztopivom stanja, Sekosrno lako rai^topivom stanju, jer imade slučajeva, gdje kroz kemičku analizu tla doznajemOj da ono mnogo tih trijuh činbenika plodovitosti sadržaje, đočim ipak biljke ostanu kržljave i u obće slabo rastu; uzrok je tomu taj, da ta tri glavna činbenikaj akoprem u obilnoj mjeri sadržana u tlu, nenalaze se u lako raztopivom stanju t. j . nisu pristupna korienju bilina. Da se te nzmoge bolje razumieti, pomislimo, kako bi se hranilo mlado diete, koje još niti zube neima, ako bi ga hranili suhim kruhom ili žilavim n*esom! To se isto đogadja i sa mladimi biljkami. One poput djece trebaju majčinog mlieka, a to mlieko jesu za njih u prvom redu gore spomenuta tri činbenika plodovitosti u dosta raztopivom stanju zajedno sa dušikom. Veoma je važno pitanje o asimilaciji dušik a kod bilina, pošto je taj činbenik plodovitosti najskuplji od svijuh ostalih. Glede tog dušik a rekosmo s početka, da ga biljke asimiluju na tri načina — naime 1, iz tla pod oblikom dušičnih soli t. j . nitrata, amonijakovih soli i organskih gnjijaćih tvari (humus), 2. kao plinoviti amonijak ili amonijev karbonat ili raztopinu ovih u rosu pomoću listova, a 3. ravno pomoću listova kao čisti plinoviti dušik iz neizmjernog vrela našeg vazduha. Do malo godina nazad, akoprem se već preko 30 godina razpravlja i eksperimentalno dokazuje, ipak je u svih šumarskih školah i u drugih nastavnih zavodili vrieđio kao dogma, da sve biline samo iz zemlje korienjem crpe dušik i da je to jedino vrelo za tog važnog činbenika plodovitosti. Napokon istina je morala jednom da pobjedi, te sada i oni protivnici asimilacije dušika kroz listove, bilo kao amonijak, bilo kao čisti plinoviti dušik pokoriše se čiajenicam, pa napokon usvojiše modernije nazore. Pri tom važnom pitanju nesmijemo nipošto zaboraviti na muža, kojemu jedino moramo zahvaliti, du se je to pitanje sretno koncu dovelo. Taj zaslužni muž jest proL Georges Ville. Baveći se iztraživanjem, koliko am.onijaka uzduh sadržaje, on je već god. 1849. naslućivao, da bi biljke morale dobar dio . d ušik a neposredno kao plina iz zraka asimilirati. U tu svrhu je ta iztraživanja nastavio kroz tri godine, te god, 1852. definitivno dokazao, kako kroz kišu nemože tlo dobiti na godinu nego samo kg> 292 dušika pod oblikom amonijaka , a isto tako samo kg. 2*92 dušika na |