DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1892 str. 36 <-- 36 --> PDF |
tužbe, do^MLi! su se 63 stranke poslužile pravom utoka jm višju oblast. Koliko je istodobno u t-om području lUjerano na ime dužnih odšteta i dangube, iie može se ovdje hkazati^ })Ošto su kako erar tako imovne ob<5me utjeraaje tih svojih (ražblna aame po svojih posebaili ovrbovoditcljik obavljale." Žalostni odBošaji uslied haranja šuroi. i pašnjaka u okolici sluBjskoj. ^Narodne Kovine""´ prsobćile su j>od iiadpisom: nar oduo gospodarstvo u br. 120. od t, g. tužaljku iz Slunja, iz koje se raaabiro, da t5e slunjski kraj uslie d karanj a Šuuiil postati gol kras. Evo što pišu: ^Vrlo se riedko šta ciije iz ovog siromašnog predjela domoviue iiašc, samo kad se riedki izleti k divotnlm plitvičkim jazerima udese, Jiapomene se uzgredno ime Slunj. Da^ nekada je bilo to ime dosta suameaito; tako se po njemu nazivao cieii 4, krajiški pnk gomjo-kariovacki; nekada živio je ovdje medju krasnimi sumarni u vrlo i^animivu položaju, na utoku SluiiiSice, pastrvami bogate, uz glasovitu Koranu, koja je isto tako bila na glasu sa svojih raka — navod u svakom obilju, osobito uz gojifcbu ovaca^ koja se u2 plodne pašnjake u velike tjerala, te se je vuna u vodnih stubab ve<5im djelom samo za domaća sukna — škrljake, obuću i t. d. priredjtvala i upotrebljivala. Od iiepih vinograda preostaše još neki, od kojih se dobiva vrlo dobro vino „šužnjarac", dočim na brdu ^Lis^u" nad Blagajom, sve to vise nestaje stare, fine i glasovite frauceake vinove loze. Pouestaje takodjer onih velebnih kruško vili stabala okolo kuca, koje su naši pradjed! zasadili, a djeci i odraslim dugo vrieme zdravo i dobro piće iz tako svane turšije pružali. Na žalosfe, sve je to bilo, a sad se samo spominjalo. Nestalo sasvim blagostanja, nestal o š u m a^ nestalo vinograda i voćaka, nestalo torova s ovcami; kud god okom kreneš od Furijana i Ladjevea pa do Slunja 1 CvitovJća, neopažaš drugo nego pust u goiiet , a kano gljiva trna sve to više poderanih kueica većim dielom bez staja, bez ograda, bez dvorišta i bez vrtova. Nestalo i pašnjaka i samo joŠ otimlje mah hmedju kamenja bujad, to jest paprat ih sfcelja. Šuma se odaljila, te tako pvopadoae zdanja i radi pomanjkanja gorivih drva ponestade ograda, drvljadi kraj cesta, voćaka, dudova pak i is´tog već grmlja. Zemlja biva sasvim pusta goliet, koja se počlraa pretvarati u krš, Nepitajmo sada, što je krivo svoj toj nevolji, nego priouimo svojski -—´ svaki pojedini i svi skupa, da si uz pripomoć zemaljske vlade i otmjenijih rodoljuba opet po malo dobavimo blagostanje. Pomozimo visokoj vladi pri gojitbi Šuma, pružajući potrebitu jeftinu rućuu radnju i čuvanje gajeva. Zamolimo dobavu sjemenja i nasada raznog drveća, a uza to i jelovine, smreke i osobito cerovih hrastova, koji u ogrdiuskih dubravah liepo napreduju. Zamolimo kroz naša poglavarstva dobrog sjemenja za obnovu paše, jer gdje stelja bujno raste, hoće još i drugo koristno bilje," Izpustivši konac toj tužaljki, u kojoj se moli brza pomoć od preuz, gosp. bana, nadovezujemo, da je to zaista vrlo Žalostna viest, koju pisac onoga kraja javlja, nu to naricanje došlo je dosta kasno, jer uz sve nevolje još ni danas nije doŠao puk onoga kraja do te uvidjavnosti, da treba šume čuvati kao oko u glavi^ pošto se ondje sieĆe nemilice i ono malo, što je još preostalo, A što će biti onda, kad nestane i onoga, sto još ima? Nepomaže tu ni gajenje šuma, ni pošumljivanje golietij ako bude narod smatrao šumu samo za to, da se nerazborit o sieĆenedozvoljeno prisvaja^ krći i pali. Što basni Sumu gajiti, ako se silom u gon i stoka u mlade ogoje, da se obrsti mlada šumica^ koja je jedva živiti počela? Iz takove obršteue šumice neće nikad biti stasite šume. Treba dakla da svi o tom radimo, da sborom i tvorom podučavamo narod o svestranoj važnosti Šuma, a imenito imali bi to činiti oni prijatelji puka, koji 8 njime žive, a gdje nebi koristila dobra rieč, neka za občuvanjo šumu takodjer i oblasti sva u zakonu dozvoljena sredstva naj |