DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1892 str. 13 <-- 13 --> PDF |
™ 13 ~ jalka iz Fioreiica, ...... i Venecije, te ispravo te dobe iniao jo i Zriiijski svojo skladište drva za brociogradi^´u u Bakru. Baš u toj dobi digoše se trgovačka mjesta: Bakar, Kitka, Senj, te Varaždin, Krai>ir!a, Ja^ka, Samobor i liibnik. Od XVIII. do XIX. vieka poceia se je i aut^-trijska vlada zamniati za primorsku trgovinu, te djeiomi{43 sbog ratova, djelomice sbog bolje trgovine sagradi karolinšku cestu od Bakarca do Karlovca. Ova cesta je najstarija . našoj domovini, a sagradjena je god. i72o., dočim je Josefinska cesta od Karlovca u Senj sagradjena 177G.—IT?!). Do godine I7l7. dolazile su savske ladje do Zagreba, a Marija Terezjja je osobito naš sabor godine 1750.—I7o0. požu=ravaia, da se križem Hrvatske i Slavonije sagrade ceste, što je doista u to doba i učinjeno. Ovim željama pridružile su se svakako i moibe staklara sbog privoza pepela iz dalekih krajeva, a toga se je od godine 1780—1860. samo u slavonskih šumal) za sjeverno austrijske staklane preko 15.000 centi na godinu proizvadjalc, a isto tako bilo je po svud u našoj domovini. Najstarija cesta Karolinška imala je u Bakareu svoj izlaz i ovdje se je otvorila odmah znamenita trgovina. Toj trgovini priskoči kastelanat iz Fužine u pomoć, koji je imao svoja skladišta za jelovo, bukovo i smrekove drvo, te magazine za soL Odmah za tim spojio je Karolinku od Plaše preko Debelca i Križišta na Kraljevicu njeki trgovac Blažina iz Hreljina i sagradi u Žminci veće skladište za drveni ugal], koji je prešao na Matiju Polica, djeda još živućeg Josipa Polica. Taj magazin već je sada trošan, te dulje vremena izvan porabc stoji. Ge~ stom na Kraljevicu otvori se skoro istodobno kao u Bakareu trgovina drvarska i u Kraljevici. Istodobno ili još nježto prije postavila je krajiška šumska uprava skladišta u Jablancu i Sv. Jurju za jedrenjake i inu gradja. Ta skladišta pod upravom fužinskoga fcasieknata u Bakareu odnosno po krajiškoj šumskoj upravi ustrojena skladišta u Jablancu i Sv. Jurju dokazuju nam, da je te dobe primorski trgovac prisiljen bio, da kupuje drvo preskupo ili da prestroge šumske propise sluša, te da se okani daljeg trgovanja sa sumarni, koje su se već do vrh planine Rišnjaka. Velebita i Kapele odmakle bile. Šumska trgovina je dakle odpocela od pradavnine uz jadranske obale^ te se je bavila samo jelovom, bukovom i smrekovom gradjom, te svakovrstnim gorivom i ugljevjem sve do godine 1820., a tek ponješto sa primorskom hrastovinom. Da su se primorski trgovci, poznavajući sućtvo talijanske trgovinej u toj dobi uztezati m.ogli od trgovine s drvi, možemo si tumačiti tim, ´sto je g. 17..´ mJetaćka i´epublika kao glavni j)okre!:ač trgovine propala. Možemo sigurno rećij da je do god. 1779 , dok se Josefinska cestn iz Karlovca u Senj sagradila nije, sav ugljer. i gorivo drvo za staklane u Mletke h Bakarca, zatim iz Žmince, Kraljevice, Jablanca i Sv. Jurja izvažano bilo. Isto ovako je bivalo i uzduž dalmatinske obale« i Gici u Istriji doprinieii su mnogo. |