DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1891 str. 38 <-- 38 --> PDF |
— 516 — Daleko bi nas vodilo, ka,i bi htjeli pokusnu, da opovrgavamo sve netočnosti gornjeg izvješća i ogranićujerao se na gore iztakimte podatke. loiađemo samo još tu opazku, da je petgođišnja prosječna vriedaost od 220 frc. za 1000 dužica (4—6—36) odviše nizka, te da 290 frc. ne bi bilo pretjerano. Lov na medjede u dalekom svietu. Upravo kao i mnoge druge ljude, koji nemaju ništa za izgubiti, tako je kolebljivi udešaj sudbe pognao i nekog Franceza u Kaliforniju. Izprva ne znađjaše on šta boljega, nego da bude lovac na medjede. Na Green Riveru, glavnom rukavu Colorado-a, začu on jednog dana divlju viku. 0 njezinom povodu pripovjeda ovo: „Položih uho ravno na tlo i slušab; zatim poskočih, pobrzah u vrbište, polegoh te stadoh paziti. Malo iza toga nahrupi cieli čopor Indijanaca, muževa, žena i djece te poskakaše u vodu kao žabe, očito od straha i prepasti. Mala djeca visjahu majkama na ledjima i one plivahu sporije od muževa. Tko dostiže drugu obalu, bjegaše glavom bez obzira dalje. Na obali stadoše samo gdjekoji te pomagahu ženama. Ujedared izkotrlja se iz gustika sura medjedina skoči u vodu i zapUva za jednom ženom. Striele Indijanaca ne dohvatiše ga. Sad se trgoh iz svoga skrovišta, primakoh pušku na vrbu, opalih i pogodih. I drugi hitac bijaše mi sretan, nu medjed izpliva na obalu, da potraži svoga dušmanina. Brzo nabijem, uzpnem se na jednu vrbu i čekah. On se trudijaše vrlo, zagrabivši šapama vrbu te otvorenim raljama stojaše uz stablo. Penjati se ne mogaše. Odapeh oba hitca u crljeno mu ždrielo i sruši se. Nekoliko taneta iz okretače (Drehpistole) probiše mu oči i životu nemani bi kraj. Odsjekoh mu šape i izbih zube. Po navadi Indijanaca to mi bijahu trofeje. Čim se medjed izpružio, nadodjoše Indijanci i počeše plesati. Par dana iza toga isti me Indijanci okradoše, a njihove strieliee zujahu oko mene. I baš isti onaj, komu ženu spasih pred medjedom, izdajnički mi radijaše o glavi te mi ne preosta drugo, nego potisnuh za njim jedno tane, koje ga rani. On uzmače ja za njim, nu stići ga ne mogah". Slastnija je druga pripovjedka, što ju doživio neki škotski lovac na Labradoru u sjevernoj Americi. Lovstvo je naravno i u novom svietu rodjena stvar, pa tamo je jošte ružičastije nego li u nas. „Jednoga liepoga dana", pripoviedaše Škot Labradorcima, vrlutao sam po obali, ne bi li uperio koju patku. Iza kakova pol sata stignem do klisuraste izbočine i tu mi vidik zape. U dragu koja se daleko unutar razprostirala i gdje mišljah naći dobre lovine, ne mogoh vidjeti. Da dodjem tamo moradoh se s jedne strane verati uz litice, a s druge strane oprezno silaziti. To mi podje sretno za rukom. Al pomislite, kako li se prestraših, kad htjedoh da zakrenem iza nekakova boka te jedva nekoliko koračaja pred sobom opazih medjedicu s dvoje mladih. Što mi je bilo učioiti? Natrag ne mogoh, a poći napried bilo bi toliko, kao srnuti u očitu smrt. Stoj ah. S tri nemani ujedared nisam mogao da se zapletem u borbu, nu odlučih, da si život |