DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11/1891 str. 10     <-- 10 -->        PDF

— 488 —


Po Ciceronu su gospodarski nadstojnici nuzgređno i šumom upravljali, a za
lugare uzimahu i robove. Kako su se šume od kradje čuvale, vidi se odtud, što
su 4-struku odštetu tražili od zatečena tata, a inače samo 2-struku.


0 uporabi gradje.


Skyti su stanovali u podzemnih rupah, što tvrdi Virg. Georg III. Po Tacitu i
Germani stanovahu u podzemnih rupah. Po Strahu stanovali su Sardinci u špiljah.
Po Strahu stanovali su Ilirci pod hrpom djubra; na Pontosu stanovahu u šupi i u
tornjevih, Huni u kolibah iz trstike; Skyti u košu na kolih a rimski pastiri u kolibi
zemljenoj ili u kolibici iz kore bukove, jelove i smrekove. Orientalci stanovahu
u šatorih: u Alexandriji u kucah kamenitih bez drva; u sjev. Europi u kucah
drvenih; u Galiji takodjer u drvenih kucah; u Traciji u dvokatnih drvenih
kucah, a tako i u Grčkoj. Labirint bijaše iz drva sagradjen po Pliniusu, dočim
je i Ravena gradjena iz drvenih kuća.


Rimljani imali su i vodogradnja po Lex. 211. D. 50, 16, a po rimskoj
državi bilo je kuća iz drva, slame i trstike složenit. Bilo je i drvenih ćuprija,
kao ona na Tibru.


Gallski jasen rabiše Rimljani za kolarstvo, kesten za stupove a tako i bieli bor.


Brodogradja.


Na Nilu imali su čune iz pečene zemlje, al i drvenih čamaca, splata
i ladjica.


U Veneciji imali su hrastove ladje.


U sjever. Germaniji imali su po Virg. Georg. I. male ladjice iz hrastovine.


U obće Rimljani su gradili lagane i brze ladje iz crnogorice, a ovu su
đovažali iz Liburnije, te za velike ladje. Osobito tražiše omoriku u tu svrhu,
a za strojeve kod bojnih ladja upotrebiše hrastovinu.
Za gradnju kuća u Europi rabiše hrast, jasen, briest, omoriku, jelu, orah,
javor, nu ipak najviše omoriku a za vodogradje ariž.


Kod svih gradjenja u Europi u obće upotrebljavala se jela, ariž, hrast
aesculus, kesten, bukva, joha, briest, jasen, grab, cipresa, omorika, pinjol i
cedar. Jelovinu upotrebljavahu pak za šindru i duge; ali i kitnjaka Italci osobito
za šindru cieniše, što pandecta potvrdjuju, a po Pliniusu upotrebljavahu i
cerovinu za orudja.


Bačvarstvo.


U toj dobi bilo je po Strahu velikih bačava i kuća. Bačve rabili su i za
ćuprije, a bačvari stanovali su osobito na otoku Atalskom, koji po tom i ime
nosi = Pithekuse, po Ibid III.


Tokari ja i rezbarija.


U Galliji proizvadjahu iz tisovine ne samo čaše, nego i razne druge predmete.