DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1891 str. 58 <-- 58 --> PDF |
´.,. — 442 — | e stoji oko 63 mblja, za 40—45> jeftinije, nego li kako se prije (do g. 1873.) radilo, gdje se tlo ožistilo od tratine, pa se na sploh obdjelalo plugoin, sjeme se razbacalo i pobranalo. Posadjivanje omorike jeseni obavlja se sa rV2~-2-godišnjim presadnicami iz presadnjaka u jamice duboke 3V3"5VŽ vršaka. Pokušalo se saditi pod motiku t. j . da se udari oštricom motike u tlo, pridigne se komad zemlje, što ga se udarom zahvatilo, te u tako sačinjenu jamicu metne se čuperak presadnice. Nu to se pokazalo bezuspješnim. E) Novčani resultati gospodarstva u šumi Berce prikazuju se ovakovim: brutto-priliod 142 828 rub. (ili 18 rub. 65 kop, na desjatini), razhod: 21.036 (ili 4 rub. 22 kop. na desjatini), t j . čisti prihod iznosi 121.792 rublja ili 86-37o brutto-prihođa. Po pojedinim kategorijam dieli se razhod ovako: a) na šumsku upravu plaća se šumaru i troškovi za podržavanje nadzora 13´5^/^: b) na šumsku obranu 16-7^1^; c) na šumsko gojenje i šumsko pomiadjivanje 15´2% ; d) na uzdržavanje šumskih cesta 29´9"/o i e) za zemljarinski namet 24*7^/o-. Tim načinom više od polovice svega razhoda ide na uzdržavanje šumskih cesta iza uplatu nameta za potrebe departementa. Taj ako i dosiže do absolutno dosta znatne veličine, do 1 rublja i 4 kop. po desjatinij ipak je umjeren, jer iznosi 3´637o od brutto ili 4"17o od čistoga prihoda. Opažaji o nekih šumskih prilikah na gospoštini Virovitica kneza Sehaumburg-Lippe-a, L Kresanje slekom ma glavii/ Siek na glavu pripada kategoriji proređjivanja i kresanja šuma, pak služi za to, da gusto obrasle mlade šurae ojačaju, te uzmognu odolievati vanjskim štetnim uplivom. Izvađja se ovaj način sieka tako, daše V^—´V* S´^^^ to porasle mlaclikovine okreše u onoj visini, da će okresana stabalca moći potjerati i da se mladice uzmognu razviti u prešljenastoj formi. Na glavi okresanih stabalaca ponikli prešljenasti izdanci imaju neokresanim stabalcem pružati pođpuno svjetlo za krošnje, osim toga pako štititi debla istih i tlo porastline ođ neposrednog upada sunčane zrake. Ako se pojedina stabalca ovake guste porastline ili gaštare jednako razvijaju, to se kod sieka ne treba mučiti izabiranjem stabala. Naprotiv ima se osobito pomno paziti na to, da se stabalca dosta visoko sieku, te pri tom tako radi, da ista uzmognu nakon sieka potjerati. Neka se nadalje ne kreše drveće bez mane; imenito neka se ne kreše ono, koje nije rašljasto. Udaljenost medju njima neka je tolika, da se krošnja normalno razviti može. |