DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1891 str. 29 <-- 29 --> PDF |
^-^ SI7 ^ daeas dostu), te koje bijaše za iu^Tirsku slnžhu vjeSto, kano maćak bubnju, spominju se noćni kontrabanti n% prTuru injoafu i kuvi Kajstr.daiji elcia-^riit devastacije GrobDičkoga Krša. Tu si steko^^e lovor™ ^jence žifelji sela Podliuina. U prijašnja vremena bilo je kootrabanta svaku uoć, a nosilo je po 3—20 bremena. Dok je Podhuoi o OBO vriemo y//A\iir\ devastiralo se na ovaj Bacio: Oko 10 ure aoću pošlo je do 20 žena u ,5braujeyiiiu" noseć svaka po „breme^\ pa put Rieke, Bilo je dakako straba ed lugara, nu da se i tom ^^zlu* izmače, obično ođabraše jednu, na koju je već kocka kao na ^vorpostu" pala; ova je morala naprvo, prošla sretno ili dopala u šake. Kad je lugar slisčajno prvu ugrabio, ta je imala podciknut, a lia taj pokrik iniale su druge bremena pobaeati, pa put pod noge. Uhvaćena žeDa tajila je svoje družice. U najnovije vrieme ogušismo taj ,,život Podhumaca" te su daoas kontra banti biele vrane. Koja je svrha koiitrabantu ? Breme valjana drva proda se na Rieci 60—80 novh´, a loša 30—40 DOVC. Za taj novac nabavio si je Podhumac malo kukuruzne melje, malo „kafe". Bez palente i kafe oe može OB đa živi, on si ju bremenom, ako nije drugačije moguće, namakne. U obće se može reći, đa je Grrobničanu palenta jedina hranaj a kava pravom nasladom. OD ponese bi´eme na Rieku, tu ga unovči, pa hajd onda u tvornicu, u kojoj radi; pa kad kući dodje s novcem u ^kaselu" — Tim se načinom može labko protumačiti, kako je moogi Grobnifan, osobito pak Podhumac u kratkom razdobju stekao imetak na uštrb budućih generacija i racionalnog šumarenja. — Četiri su ipak momenta, koji opravdavaju moje nazore a ti su: a) da je devastacija bila najužasnija po segregaciji i b) "da se do jučer za Krš učinilo nije ništa. Na devastaciju šuma uplivalo je ubitačno: a) uživanje onih kraških predjela, koje se t zv. „Gmajnama" smatrahu; b) čupanje korienja; c) predjeli paši uviek izvrgnuti i d) pretjerano i laičko uživanje branjevina kod paienja vapnenica. Ja ću ta 4 momenta komentirati, kako sliedi: Ad a) Mnoge i to velikom većinom krševitije predjele proglasiše još prije segregacije .^^Gmajnami^, pod kojima se razumieva takvo zemljište, na kojemu je slobodno svakomu, u svako doba i uviek uživati ondje nalazeće se šumske proizvode — „Ginajnarn^´ moglo bi se definirati i ono zemljište, koje je jurve doseglo vrhunac devastacije. Ežtkove su zloporabe odatle nastale ? Kakva li komunizma i grabežna gospodarenja?´Ta je zadnja osobito važna. Kad je lugar naišao na štetčinca na cesti, pa ga upitao: odkuđa: ^Iz Gmajne". Na taj ga je odgovor morao propustiti, prem je drvo iz branjevine |