DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1891 str. 34 <-- 34 --> PDF |
- 272 — samkuchen) — to su ostatci fabrika sesamovog zejtina (ulja) — komine lanene (ostatci izprešani lanenih sjemenja), zob, ječam, krumpir, izsjećkana djetelina, repa, trop slada iz pivovara (Malztreber), odpadci kuhinje, sve te stvari veoma sitno izsječkane ili stučene. Nadalje veoma dobro hranivo za šarana jeste friški djubar utovljenih svibja, isto tako i ono konja, kao takodjer i guano. U maogimi krajevi Češke i Njematke bave se ekonomi samo tovljenjem šarana dvo ili troljetnim , i tako u kraće vrieme postignu krupne i ukusne ribe za trgovinu. Da se i naši ekonomi upoznađu sa tom granom gojenja šarana; navesti ću ovdje praktičan pokušaj polučen od izkus>,a češkog ekonoma gosp. Josipa Bajera. On već od god. 1886. tovi svoje šarane sa žutim vučjakom (Gelbe Lupinen). U jednome ribnjaku II. reda, mršavim zemljištem, koji dobija dielomice vodu kišnicu, a dielom´ce iz studenog vrutka, a imade 8 hektara površine, gojio je poprieko na godinu 1230 komada dvoljetnih šarana, ukupne težine od 424 klgr. tako, da je svaki šaran važio 344 grama. Pri običnom gojenju polučio je godimice, da su šarani za 322 klgr. narasli t. j . kroz jedno ljeto bijahu 606 grama težki. Taj višak možemo dakle smatrati kao popriečnu produktivnos t tog ribnjaka. God. 1886., 1887. i 1888. on je nasadio tog ribnjaka sa 2000 komada šarana dvoljetni, dakle za 770 komada više nego prije; šarana je odsele tovio sa žutim vučjakom, rezultat tovljenja predočuje nam sliedeća skrižaljka: God. 1886. God. 1887. God. 1888. težina težina težina s a C3 a c« a p . J 4 s o- a oM C8 a c & I s T3 o s8 M cS a M 53 o ^ a oJ>! oJ 4 kilograma oJA kilograma oiA kilograma 2000 916 0-458 2000 623 0-371 2160 862 0-400 Obzirom na gubitak .. . odbija se od prvobitne 198!) 20 — 2094 907 1053 — 1777 223 — 1850 553 0041 — 2024 136 — 2083 854 1-029 — Lovitba nam pokazuje Odbivši produktivnost rib— 1187 322 — — 1297 322 — — 1229 322 — Mora da smo kroz tovljenje dobili višak od... tpotrebili smo za tovljenje žuti h vučjaka Polučili smo dakle 1 klgr mesa sa krme — 865 2644 30.5 — 975 2880 2-96 . — — — — — 907 2580 — — — — ili sa bjolankovine . .. — 0-953 — — 0947 — * * Za godinu 1888. ne može se toCno kazati, koliko je uplivao žuti vuCjak, jer gosp. Bayer veli, đa je osim žutog vučjaka rabio i lifiinaka muhe upljuvače, dobivenih iz mesnati ostataka. . |