DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1891 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 264 — gentnom gospodaru bilo u Hrvatskoj, bilo u Slavoniji. S toga prelazim odmah na stvar. Šaran (krap, Cjprinus carpio, Karpfen). Ova riba spada u rodu šaranovidnih riba (Oyprinida), koje se sbog toga odlikuju, što imadu dosta malena usta, u prednji dio usta ne nalazimo zubib, dočim vilice i gušne kosti pune su raznovidnih zubi. Šaran imade prilično visoko tielo, sa bokova nešto stisnuto, na ledja opažamo samo jednu oveću peraju, oko usta sa svake strane po dva brka, sve mu je tielo pokriveno sa dosta velikim krljuštim (ljuskama) izim glave, prsne su peraje dobro razvijene isto tako i trbušne. Boja tiela nije stalna, nego ovisi 0 vodi u kojoj šaran prebiva, o starosti, o doba godine, i o hrani. S bog oblika i razdieljenja krljušti po šaranovom tielu ) azlikujemo tri odlike (pasmine) šarana, naime kada skoro nema krljušti onda naziva se: šaran goliš (Lederkarpfen); kada mu je takodjer tielo golo nu imade tri niza ovećih krljuštih, koje se sjaje poput zrcala onda velimo da je zr cal as ti šaran, (Spiegelkarpfen), a napokon sedlasti šaran kada mu oveće krljušti leže jedan niz duž ledja, a jedan na pobočnu crtu ili liniju. Šaran je mirna riba, koja žive u jata, u Evropi je svagdi nalazimo u predjelu djeverike i u dol njem priedji-lu mrene, takodjer šarana imade u kaspijskom moru i pritocima istog u velikom množtvu, te može i da žive u dosta slanih bara. U riekama koje se slievaju u Crnome moru, nalazimo mnogo šarana, nu o Crnome moru riedko kada šaran zabasa, d´očira u Jadranskome moru kod Laguna di Comacchio gdje rieka Po (Pad) u more utiče, često ga ribari uloviše. Najradje šaran prebiva u vodama sporim tekom, koje niesu preduboke dapače plitke, te prilično tople, i pune vodenih bilina, a uz to imadu muljasto korito. Šaran se hrani poglavito malenimi vodenimi životinjami, kao što su kukci (Insectl), crvi, vodeni kozlići (Flohkrebsen) larve žaba, pužići i sličnim, te takodjer jede biline, kao zelene voge (Alge), sjemenja, kruha, kuhanih krumpira, repe, bundeva, te i izmetine domaćih životinja. Do nazad malo godina mislilo se, da šaran ponajviše žive od bilinske hrane, nu usljed desetgodišnjog proučavanja češkog ekonoma gosp. Josipa Šušte kod ogromnih ribnjaka za šarane na domenam kneza Švarcenberga u Wittingau (Češka), svi su se ribogojci uvjerili, da to nestoji, nego da maleni korepnjaci (Crustacea), mekušci (Mollusca) i zareznici (Insekti) jesu glavna hrana šaranu. S toga šaran uvjek kišom duboke jame u muljato korito kopa, i tobože jede mulj samo da životinjice, koja se u mulju i zemlji nalaze izbire. Na tresetno m zemljištu (Torpfboden), u kojem nema odviše željeznih soli, najbolje uspjeva šaran, te veoma brzo raste; dočim ako tlo sadržaje mnogo željeznih soli, onda ne može da nam riba tu brzo raste, te ostane kržljava. S toga na tu okolnost dakle neka se osobito pazi pri osnivanju umjetnih ribnjaka za šarane. Zimi šaran ništa ne jede, nego u mulju zakopanom kišom posve miruje, rek bi kao da spava, kroz to doba on žive iz vlastitoga sala, kao i mnoge druge životinje. Čim počmu pramaljetni dani marta ili aprila, kad se naime |