DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1891 str. 12 <-- 12 --> PDF |
— 250 — mehanično i lučbeno raztvara; tako biva prema podlozi obično i mekota deblja ili tanja. Rude pragorja najteže se raztvaraju, zatim okamenjene tvorbe i konačno one iz trećeg gorja, a pogotovo se brzo pretvara zdravica u mekotu kod tvorbe trajuće u mekotu, što osobito ratari oranjem izvadjaju. Razno tlo razno i djeluje na vlagu, tako ju ilovača uzdržaje dugo, dok ju crnica brzo pretvara. Vapnenasto je tlo najbolje jer pogodno vlagu pridržaje i dobru crnicu pretvara. Pjeskovito tlo, ako je mekota duboka, dobro djeluje, nu ako je plitka, to prežurno izhlapljuje. Iz agrikulturne kemije upamtit ćemo, da biljke uvlače svoju hranu djelomice kroz list iz zraka a djelomice kroz sisavce iz zemlje, a da se biljka hrani iz onih čestica, iz kojih i sastoji; a to su organičke čestice: ugljik, vodik, kisik i dušik, zatim neorganičke razne sastavine: vapnene i pepelične soli, fosfornokisele alkalije, natron i t. d. Kišnica imađe svih tih čestica; zato imademo i biljka hh u vodi gojenih. al one stvaraju biljki hranu pomoću zraka i topline osobito time, da raztvaraju (izpiru) mrvice ruda. Osobito mnogo uvlače biljke ugljične kiseline i pridržaju si ugljik, a kisik povraćaju životinjstvu, dok obratno rade životinje, pak jedno bez drugog ne bi moglo obstojati. Iza ovih umetaka prelazim opet na presadnju. U šumarskoj literaturi valjda je knjiga: „Saen und Pflanzung" od Burckhardta, doktora prava i ekonomije, a uz to šumars. ravnatelja najbolja sbirka stečevina to je pravi compendium i sadržaje 550 stranica; pa što mogoh u njoj naći? Eto najglavnijeg: 1. Da svaka vrst drva za najbolji napredak ne zahtieva upravo duboku mekotu, jer da se po istoj shodno sisavci i pliće porazmještaju, al vazda svaka vrst kod najboljeg napredka ma i najplićeg tla svagdje frižko tlo dokazuje. 2. Da biljke porasle iz sjemena ili priesadnica svagda ne pregusto nadstojno staro drveće podnose. Zato i spominje najveće dohodke za progaljene šume (po načinu Homborga i Tharandske škole) a opisuje, koje se vrsti drva nadstojno sa pomladjenim slažu t. j . riedko listnjate vrsti na pr. ariž da trpi izpod svojih krošnja jelu, bukvu, smrieku i t. d. 3. Da se u otvorenih razsadnicih redovi izmedju biljka pokrivaju sa šušnjom, mašinom i tomu sličnim zbog korova i bolje vlage. 4. U otvorenih razsadnicih da treba zbog kore češće kopanjem porahliti tlo, da tako više vlage biljki pridolazi a da suša manje smeta. 5. Da se i žilice po potrebi na priesadnici režu, a krošnjica piramidalno oklaštri. 6. Kod priesadnica je njemu svejedno, je li se presadjuju posamce ih hrpimice po 3 komada, jeli su biljke gusto uzgajane u sklopu ovom ili onom ili u razsadniku bio nadkriven ili ne, al „Tiefpflanzung" takvih biljka i njega vrlo žeže. 7. Priznaje kao i kod drugih vrsti, da sam.onikli bukvik izpod sjemenjaka vrlo dobro uspieva, al da imade sjetve i presađuje bukvića po čistinah, koje da su često nesigurne, pobliže ipak ne opisuje, a opet na strani 119. pobija |