DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1891 str. 28 <-- 28 --> PDF |
po težini, ili što je jednostavnije, porez po različitim kategorijama, na primjer, no kategoriiama dužine. Tu bo nije medju njima mogućna konfuzija. Tako: Bo 75 "cerit, dužine za va^^mum frc. 1.50 od 100 kom., frc. 1 — 100 k. minimum . 1.50 od 75-95 « „ „ »51r 2=2— »» » »»7J;, n l-^O » »» „ „ „« 2.-ff „ 95—105 „ ,, ,5 « 2.5 2.52.50 00 «»sr> » 2.-~ „ „ 105—145 fl « » r, 3.50 , n » „ 2.50 n 7^ „ 145 dalje „ „ . 10--« » „ 6— n Druo-i važan razlog, koji bi opravdao podpunu iznimku inozemskih dužica od carine^ nalazimo u situaciji inferioriteta, što bi ju imali naši trgovci običnih vina za eksportaciju u odnošaju naprara trgovcima vinom u susjednim zemljama. Eksportacija običnih vina za republiku Argentinu, te Uruguay i Njemačku, koja je bila starodavnim našim monopolom, izmiče nam se. Ima tomu 5 do 6 godina, te nam Austrija, Grčka i Španjolska sve više i više preotimaju čitavu povorku trži.^ta. Njemačka tržišta za malo, pa ćemo ib izgubiti, a ona de la Plate ljuljaju se. Budu li bačve, koje slaže za ložiranje ovih vina, udarene carinom, kako ćemo ju podalje ocjeniti za svaku vrst bačava, naša će pozicija i naša supremacija riskirati, da pane u opasnost, jer će narodi, koji su bliži od nas krajevom, gdje se dužica proizvodi, moći da si ju ekonomičnije nabave, mi. Na´a komercijalna situacija s vinom postala M dakle vrlo kritičnom. Ona ipak ima takovu važnost te zaslužuje pozornost javnih organa. Isto bačvarstvo, a s njime tisuće njegovih radnika ne zaslužuju žaiostne kobi, koja im se priprema. U PVaricezkoj prave se !*uzličite vrsti bačava, bilo za domaću porabu. bilo za eksportaciju. U Austro-Ugarskoj, Italiji, Grčkoj, Španjolskoj svuda se povadjaju za nama i prave za iste svrhe, svuda eksportiraju istu vrst bačava. Najviše se rabi vrst polu-barila (le deml-muid) od 550 litara, na kojem je prosječno od prilike 50 duga i drva. Polag carine od 6 frc. ili 4 50 frc. od komada iznosio bi taj porez 2*25 do 3 frc, za bačvu, a to je više od 0.50 centirna od hektolitra ložiranoga vina. Druga vrst bačava, koje se za trgovinu i domaću porabu veoma rabe, jesu bordelcžke bačve (la barri(iue bordelaise) od 215—228 litara, koje trebaju od prilike 35 duga i dasaka i dna srednje širine, a od prilike 20/22 duge, ako li su izdubljene. Carina iznosi za jedne okolo 2 frc. i 1.50 frc, a za druge 1.50 frc. i 1 frc, za bačvu, što čini 50 centima, pače i 1 frc. od hektolitra ložiranoga vina. iMi smo dakle pravo imali, kad smo gore spomenuli, da bi porez na du« žice bio drugi porez na vino i šta više, ne samo na vina inozcmska, negotakodjer 1 domaća. Uzme li se na um, da dužice prispievaju k našim ozbiljnijim inozemskim vinarskim konkurentima uz bolje uvjete, nego li k nama, budući da su bliži mjestima produkcije, pa da jo bačvarsko rukodjelstvo svuda ieftinije, nego h u Francezkoj, uvidjet će se, da hi franco/ki trgovac vinom za^ekspor^ taciju osjetljivo zao.it.ao ?A\ svojim inozem;>kim konkurentom. |