DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1891 str. 25 <-- 25 --> PDF |
— 21? — Importacija camovine u Francozku M´IO je znamenita; ona. e dalek(j iiajzamašnija od svega gradjevrioga drva. Preiinla nam nisu -pri ruci podatci, da utvrdimo naše rar-une, držimo, da jo luiihizi bar dva i pol do iri irjilijuna kubičnih metara. ZaStitna carina u obće, a iiapose carina onako težka. kako je zavsnovana, spriecavajući javno bogatstvo, silno će joj sprieciti konsumpciju, ali bez znatne koristi za zemaljske veleposjednike, naše neprijatelje, koji su ideju 0 skrajnjoj zaštitnoj carini potaknuli. Mi naime držimo, da se time ne će više trošiti meko drvo francezke provcniencije, ili malo vize, nego li ga se troši. Inozemskoga drva trošit će se manje. To fjtoji. Onaj, koji je danas obiknuo, da troši inozemsko drvo, koje je budi po svojim dimenzijama takovo, da ga je u Francezkoj težko naći, budi da imade-kvalitete i dimenzije, koje se navadno rabej taj ne će svoga poslovnoga sistema obrnuti. Podhvatuik ili posjednik, koji dana>s upotrebljava inozemsku čamovinu (koje u Francezkoj nema, ili vrlo malo), koja je gibka, lagana i re3i>stentna, ne će rabiti francezke camovine i to tim manje ne, jer bi kupovnoj cieni morao pridodavati za rukodjelstvo. Ako mu njegovo slabije blagostanje toga ne dopušta, on će si uzkratiti taj potrošak. on će čekati, ograničit će ga, nu ne će upotrebiti drugo drvo, koje ne odgovara njegovom ukrasu i njegovim komercijalnim običajima. Izuzev stanovite predjele iztoćne i pjevero-iztočne Francezke, gdje ima mekog drva i gdje nikada nisu trožili drugo meko drvo osim svoga, sav ostali narod neprekidno će rabiti inozemsku ćamovinu. Izim slabih partija ne će se dakle zamjenjivati s domaćom čamovinom. Navike, te industrijalni i komercijalni običaji jednoga naroda ne preokreću se za kratko vrieme; treba vjekova, a ja se nadam^ bude li žalibože carina votirana, da će se pogrješka vrlo brzo opaziti i da će se naskoro pristupiti k izuzetcima. Ako li se carina ima udariti, nti držimo, da bi maKimum carine od 50 centima za 100 kilograma te minimum od 25 centima, što još uviek representira carinu od 3 i 6 o/o vriednosti, bili enormi i dosta zaštitni brojevi za surovinu od prieke potrebe. Br. 128. — Drugo građjevno drvo, tako zvano meko drvo, koje ima debljinu manju od 25 milimetara. Maximum tarife ... . frc. 4.25 za 100 kilograma. Minimum „ . , . . frc. 2.75 „ „ „ Za 650 kilograma po običnom metru biia bi maximalna carinska tarifa frc. 27.62V2, a minimalna frc. IT.STVs. Spram maximalne vriednosti od 65 frc. po kubičnom metru representiralo bi to maxim.um carine od 42 Vs ´^/o, te minimum od 27^/2 %, Mi bismo želili, da se snizi na max.imnm od frc. 1.50 za lOO kilograma i na minimum od irc. 1.—, a to bi još uviek representiralo maximam od 15^Vo vriednosti te minimum od 10 Vc> vrieduosti. |