DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1891 str. 16 <-- 16 --> PDF |
208 Uz obah morsku mieuia ?^ruilje i drveće svoje ociielo mjeseca listopada i ni-iie se u domovini oko nn toj promjem toliko ne naslacljuje kao u hrvatskom Primonu. Prava je milotu to gledati m pr. oko Bakra u blunjoj okolici gradskoj, , i -^ U jasena se mieiija boja lišća lagano. Ona tamna zelen prelazi u tamnu grimiznu´boji!, koja je kadkad malo ne crna, što osobito u oci pada, kad se i^a tpkove brpe zelene jo^ hrastovi. Za nekoliko dana sva je gumica jasena grimizna i tako se po malo taj grimiz mienja, dok koncem listopada lišće ne posmedji i ne uvene. K jasenu se pridružuje jud (Pistacia Terebinthus) u kojega je list tamnozelen i svietao, te po malo prelazi u jasno-grimiznu boju. Diraka, koja sa jasenom i judom druguje, postaje jasno-žuta, kao i šestilj (Acer monspessulanum). U koliko se boja lišća mienja, u toliko se sada iztiću zimzelene biline, koje bijahu prije pritajene (zelenika, smrika, bršljan, šparoga, maslina.) Od voćaka izgubi najprije lišće orah; lišće od trešanja crveno je smedje, od smokava žuto, od vinove loze jasno-žuto. Badem i breskva boju lista slabo mienjaju, docim se mogranj (Punica- granatum) još u drugoj polovici studena zeleni. Vrbam (SaliK purpurea, S, vitellina), koje goje u vinograđih, lišće tekar koncem studena popađa i pri tom boju malo promieni, G listopadu se pojedine boje osobito iztiću i jedna se reć bi u drugu prelieva, naročito kad Jišće sunce prosjeva. Tako se boja gubi, lišće pomalo ugiba i pada, samo na jasenu i hrastu ostaje najdulje, nu kad jaka bura đune, ona ga sa drveća i grmlja skida, visoko s njim.e u zraku uzvitla i za koj dan primorske su šumice gole. Ledena bura bruji i cice kao zmija u prociepu ~ zima je nastala. Dragutin Hire* § 9. priioga D. šum. zakona. Po gornjem §-u šumskoga zakona računa se odšteta za krmad 2 c´, za rogatu marhu 4c^ a za konje 8c^ ili novčano: 4, 8 i 16 novčića, t. j . razmjer kao: 1, 2, 4. Prema tomu uzimlje gornji zakon, da krmče najmanju, a konj najveću šteta šumi nanaša, doeim rogata marha u sredim medju te dvie vrsti blaga stoji. S kojega je gledišta zakonodavac tu kvalifikaciju postavio, težko je odlučiti, nu da ta kvalifikacija ne odgovara 1. svakoj vrsti drvlja, 2. svakoj vrsti šum. uzgoja, — to je mislim svaki šumar uvidio. Zakon taj star je sada blizu 40 godina. Prije 40 godina sastojao je šumski posjed ne samo u našoj domovini, nego i u cicloj monarkiji-pretežito iz starih sastojina; poznato je pako, da je hteta, koju marše nanieti može, najmanja u staroj sastojini -- izuzam, da u istoj ima ploda, poimence: žira i bukvice. Nu i sam žir i bukvica niesu pred 40 godma imaJi one vrieduoBti, koju imaju, danas; onda su bili jedino kao hrana, a aan danas su osim toga još i industrijalni predmeti |