DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1891 str. 12 <-- 12 --> PDF |
™- 204 — . cvatude bilje je kržljavo, tako Dianthus inođorus, Centaurea rupestris, Campanula tenuifolia, Paronichja Kapella, koja poput sniega tu i tamo hrpimice pokma poljem razasuto kamenje. U koritu potoka Sušice raste po pećina od grmlja: Rbamims saxatilis, Coronilla emeroiđes, Viburnum lantana, Acer pseudoplatanus i naša najuglednija vrba Salix incana s uzkim, srebrnastim lišćem. Malo dalje naći ćeš tu prvi put i grusenicu (Gotoneaster vulgaris). Kad si se od polja poćeo uzpinjati Čapljom, hrastovi su grmovi poviši, ima tu i stabalaca od grabrića (Ostrja carpinifolia), po koji grm jasena (Fraxi" nus ornus), đočim je od grmlja najobičnija kupina Rubus uimiiblius, u koje je lišće sitnije, nego li uz obalu morsku. Tu je još smilje, brumbelj (Scoljmus hispanicus) i pusteni kotrljan (Marubium candidissimum). UzpeT se do 600 m. visoko, evo te na Živenju, do kuda se vegetacija prilično promieniJa. Grmlje postaje gušće, hrast je izcezuuo, a zamienila ga bukva kao grm, a ima tu i po koj bazag (Sambucus nigra). Malo dalje već se najavlja orehovac (Rhamnus carniolica) s tamno-zelenim i svi etil m lišćem, dočim se k pećinam prikučio likovac alpinski (Daphne alpina), Digitalis ambigua i Buplerum cerauum. Od bilina mediteranske flore ima t\i: Sehinops Hitro, Satureia illjrica, Centaurea rupestris. Ruta đivaricata, Cephalaria ieucantha. Dalje gore prestaje grmlje, te se otvaraju puste gorske košenice, đočim na Sgornički dočekuje putnika liepa bukova šuma, koja je zahvatila i susjedne briegove i vrhove. Sam Greleš zarašten je na podnožju i na rebrih bukvom, a samo tu i tamo utrešena je po koja omorika, rjedje jela. Tjemenica briega zarasla je na gusto tankom, ali ne previsokom bukvom, kojoj je deblo u pridanku svito, prima dakle oblik kosođrvine ili klekovine. Takovih bukava ima u gorskom kotaru na Jelencu, Guslieah, Medvrhu, Velikoj Viševici, Burnom Bitoraju, Velikom Risnjaku i Saiežniku. Na samoj glavici Grleša ima i odebelih bukava. Deblo je u jedne (god. 1885.) visoko 125 cm., ima u dnu 203 cm. u objamu, dočim je najdeblja grana mjerila 79 cm. u objamu. Krošnje su u takovih bukava kao oklaštrene, grane debele, kvrgaste, nepravilno svite, spuštajući se prama zemlji. Osim bukve raste tu i lipa, planinski javor, jasika (Fraxinus excelsior), od grmlja grozdić alpinski (Ribes alpinum var. Fleischmanni), u koje je odlike list s obih strana gusto šćetinast, Lonicera Xylosteum i alpigena, mukovnica (vSorbus aria), vrba velolista* (Salk grandifolia) i smričina (Jnniperus nana; Zwergwacholder), vrst alpinske borovice, koja se od obične fenje ili brinja razlikuje i listom i plodom. Za alpinsku floru značajan je to grm, uspievajući i na pustih stiena, Poraste riedko kada metar´ visoko, već je obično onizak, kratko-đebiast, gusto * Na Oštarijali velebitskih raste S. graudifolia var. Velebitica, u koje je krug- Ijasto lišde manje i golije. Razvila se tamo u tolikoj množini, da ju je vriedno spomenuti sa fiziognomičke strane. |