DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4/1891 str. 5     <-- 5 -->        PDF

— 149 ™
Na pustom velebitskom obronku od Senja do Dalmacije šestiij je je*(i?io
sarnonikio stablo ua onili pustili krasah i iiticaJi. Malo je koje izpravoo^ niti
mu se krošnja ouako liepo zaokružila, kao u drugih primorskih straiiah, gxlje
bura tako ne urla, kao podno Velebita. Medju onim tamnim zeleniloiii, rnalo
ne kožnatim i svietlim lišćem, oni se žuti cvjetni gro2:dovi iztiču osobito.


Liepih stabala šestilja ima oko Bakra ua Sv. Kuzmi, kod Rieke na Trsatu,
nu dva diva porasla su izpod Grobnika, kod seoca Zastienice; uzdižuć se poput
ogromnih hrastova, imadu u premjeru 6—7 dm.


Crn i gra b (Ostrya carpinifolia) poraste obično brojnije uz šumske
okrajke, naročito uz šume hrastove, tako n. pr. kod Bakra pod vrhom Čistom,
na Bakarcu u dolcu Klančini, u Dragi, dolini Rječine, na Vi^atniku, gdje bude
stablo srednje debljine. Najljepši eksemplar porastao je u Primorju na Kuku-
Ijanovu, te ima u objamu 186 cm. Na prvoj stepenici jugo-zapadne visočine, u
šumah tuhobićkih crni grab je utrešen. Liepih stabala ima (u gorskom kotaru)
u Leskovoj dragi kod Kuželja u šumi bukovoj, kod Trš(ia na briegu Eudniku
i oko izvora Sokoliće ili Sokolanke.


Grabri ć (Oarpinus đuinensis) sbija se tu i tamo u male hrpe ili raste
takodjer uz šumske okrajke. Kod Bakra ga ima osobito na vrhu Klančini i
Čisti, na Bakarcu pod vrhom Gubcem sa crnim grabrom, a tako i u Vinodolu
oko Crikvenice, oko zatona Dubno kod Kraljevice i druguda, dočim poMihai 1
0 v i ć u u senjskoj flori manjka.


L i p i ć (Tilia cordata)^´ obično je utrešen, ali u hrastovih šumah i u
mahh hrpah iztaknut. Tako ima kod Bakra pod vrhom Srebraćem hrpa od deset
lipića, koji imaju u objamu 1-4—l´i7 m. Kod Senja sade 1 i p i ć samo u vi´tovih,
dočim je od Rieke do Novoga obično stablo, prelazeč i u šume prve stepenice.


Dva su stabla za floru sredozemnu osobito značajna: koprivi ć ili
glanguli o (Celtis australis; Ztirgel iU Nesselbaum) i ju d (Pistacia Terebinthus.)


Koprivić* * ne zalazi u hrastove šume, već je obično na krasah i po
pećinah pojedince ili u malih hrpah porastao. Visoko i debelo je to stablo, sive
i glađke kore, kratkih, debelih grana i udebljanih grančica. Lišće je jajoiikobodkasto,
nalikujuć iišću velike koprive (Urtica dioica), mlado mekano i pusteno,
staro kožnato, s đolnje strane baršunasto. Koprivić je jednodomo stablo; ženski
cvietci na maloj su petiljci sa dva debela iz jedne niti porasla, razmaknuta i
baršunasta, bielo-žuta pestića, dočim sii prašnici^ njih po 4, porasli na kraćih
ni tkah.


Plod od koprivića velik je k6 trešnja, visi na dugačkoj peteljki, u početku
je žute, poslije smedje boje, te se u Primorju kao voće jede i prodaje. U Vinodolu,
oko Bribira zova koprivićev plod „111 jak" .


* Najstarije ime za lipi ć (MiiOer 17G8.) = T. ulmifoli a Scop, (1772.)
T, parvifoli a Ehrlu
´^^ U Istrijij oko Lovrana zovu koprivi«^, ^ladonja´´ .