DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1891 str. 10 <-- 10 --> PDF |
— 154 — Bresin o /Satureia variegata) vieraa je drug kuša i sniilja, cvate od srpnja do listopada. Boja je usiiatog cvieta a ovog mirisavog gnnica veoma Droi^jenljiva, jer je ili biela sa ružićastimi piknjami ili Ijagicami posuta ili je morgovasta (lila) sa Ijubičastimi šaranu, a može biti i bliedo-ružičasta. Ima u Primorju jos jedna vrst bresine, a to je S a t u r e i a p v g m a e a, koja je k zemlji posve prikucena, a cviet joj giimizne boje. Ima je oko Čavala, Cernika, Kukuljanova, u Zaloj dragi, ali i u gorskom, kotaru. Za puste primorske krase zmimenite su i ruže, a nekoje od njih koli liepe, toli i rlecike. Velikim, mirisavim evietcm odlikuje u Ros a austriac a var. c a 11 i d a ; od sitnolistih K. p i m p i n e i 1 i f o i i a forma s p i D o s a, u brdovitih šiimab žarko-crvena i onizka K. gen tili s i ugledna E. rubrifolia forma Uvida. Oko Sv, Jakova raste riedka R glauca forma Sandbergeri. Iz čisla Rubiginosae spominjemo 11. sepium var. liburnica, R. ] a c t i f 1 0 r a f, p o 1 y a c a n t h a, R. m i c r a n t h a. R„ r u b i g i n o s a f. Gremiii , .koje su žljezdovite, a žlje/đe im pune eteričkog ulja, od kojeg preugodno mirisu. Od pustenih ruža vaija da spomenem R. tomentell a iz okolice bakarske; u jednu rm., nigdje u domovini ne će rhodolog naći toli razm)likih i zanimivib ruža, kao na vapnenu tlu u brv. Primorju i susjednom gorskom kotaru, a zna se, da na vapnencu najljepši i najrjedji ljubimci božice flore uspievaju, Medju grmljem raste i takovo bilje, koje je endemičko, a od svih endemičkib vrsti najčudnovatija je vrst paprađi A s p 1 e n i u m P e t r a r c b a e, jer ima do sada u cieloj monarkiji samo dva staništa: Bakar i Karlobag. Kod Bakra ođkrismo ovu riedku vrst god. 1878, na vvhvi Tureini, na kojem je mnoga riedka bilina porasla. Tu raste medju razpuklinami sa ribico m {AspL Tnchomanes), doćim ju lani prijatelj L, Ross i nažao kod Kariobaga. Oba su ova mjesta najsjevernije točke u području sredozemne flore. Poznano A s p 1 e n i u m Pet r are h a e iz Alžira; u Španiji raste kod Malage i i San Felipe Siciliji oko Palerma i Bagherie. Ova paprad nalikuje ribici, nu značajne su za nju žljedaste dlačice, oblik razdjeiba ciepaea (segmenta), kao druge neke razlike, koje iztiče dr. Lu e r s s c n.* Sučelice od Turčine uzdiže se vm Klančina, a na njem mak livadica obrašćena jasenom i dirakom. Tu, i opet samo tu, uspieva druo^a eademička vrst, podnesak Crocus lineatus var. We!denii, a na podnožju vrba ono gizdavo čedo proljetne flore, Tuli pa praecox var. obtusitlora Ocvieče je u ovoga tulipana grimizno, u dnu ljubičasto, malo ne crno *D r a. r Luovssen : Die Farnpfkn.en celer C^efebUndelkrrpto^amcm v. iJt3(5blana, Oegterreicb u. d, Solnveiz. III. Bnd., 4 Liof, p ms -1 n ovol ie 3^c, ta riedkH i zaDimiva paprad polag bal |