DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1891 str. 24 <-- 24 --> PDF |
— 24 — Ovako obeemto izrečenoj tvrdnji se morm protiviti; m gosp. šumarnik svakako Domišlja na sadjenje stariji h presadnica pomoćju svrdla le se u <- i-i ´ 1 1 -j^vr nnit-o toliko s niim pod puno slazeiE, posto se a ici/Awni iy^ i ^ vijene žile mkako\ e dadu bez štete okomito usaditi; takav b.i postupak za cielo bio protimarav i bez ikakve svrbe. _ ^ ^ Ja barem običavam drvca, osobito omoriku, satno a drugoj ili trećoj godini ^^esadjivati, i to omoriku i bor jediiio s takim presadnicama, koje ne pokazuju m i^ajpjanie grieške te se dosele još nijedan put presadjivale nisu. Ovakovim su stabalcima žilice jos sasvim vitke i okomite, pa se s toga imadu posve naravno usadjivati u okomitom položaju. Eađi 11 se pako sa starijim presadnicama, kao što se to u nas dogadja kod drugih vrsti´drveća, onda se razito razvijeno korienje usadjuje u razitom položaju, a tiajiiiladje još vitke žilice u okomitoni; u tu ćemo svrhu najbolje ovako postupati, ua drvce, položivši ga najprije na dno rupe i zasuvši ga donekle zeniljoir-, im´lo priđignemo i onda istom, konačno ukopamo. Jedaa će dio vitkih žila takim postupkom odmah zauzeti potrebni položaj, te će uaime sizati u dublji i kašsje zbijeniji sloj zemljišta^ koji sačinjava spremiste za vlagu. 0 predubokom položaju, koji je po Hartigovoj tvrdnji povodom, sto korienje gnjije, ovdje nema govora, a ni t, z. disanje tla ničim nije zapriečeno. U obllciiiaa žila, što ih je ad II. B. izložio šumarnik Eouss, ^azbilja nazirem što posljedice nasilnog a sađjenja starijih stabala u okomitom položaju, odašta su žile stale gnjitl s nedostatka kisika, što posljedice pritiska sadjevaih sprava gdje su — osobito u kamenitom tlu — prostrane žiie vrlo cesto oštećene, čim je nadalje neposredno uzrokovano, da žile od gnjiloće i parasita obole. Zavržujuć preporučujem sadjene omorike jediiio s dvogodišnjim ili trogodišnjim posve zdravim presadnicama, koje na žilama ni najmanje oštećene nisu, kao što i želim, da se samo or^e metode upotrebljuju, št o odgovaraj u naukama bilinske fiziologije i z e mlj iš tn e f iz ik e, tene pružaju nikakva povoda bolestima drveća ujamčujući nam ovako što povoljniji razvoj šumskih nasada - a tim ćemo tek svesti u sklad i podići vriednost načela ,o umnoj uporabi stečevina na polju teoreticnih spoznaja i praktičnih izkustva*. |