DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1890 str. 8 <-- 8 --> PDF |
— 246 — Vrsti drveća, koje se rabe za proizvađjanje korita itđ. jesu topole, vrbe lipe; izmedju ovih uživa prednost trepetljika. Biela topola i jagnjed valjaju doduše skoro isto toliko, ali su im debla obično nevaljala u strži (trulež), pak se s toga mogu upotrebiti obično samo za pravljenje malih korita ih u obće nikako. Obična biela vrba i lipa pružaju valjan materijal. Kanadska topola najbolja je za trepetljikom, ali se za sada još slabo nalazi u ovdašnjih šumah. Kad je deblo razdieljeno (označeno) u trupce od opredieljene duljine, to se ono najprije razkoli u dva diela, a pojedini trupci ne režu se pilom, već se deblo presjeca sjekirom, čim se ujedno obavi dio posla, koji spada na samo izrađjivanje korita, na ime na zaokruženje kraja. Dolnji kraj trepetljike obično je veoma čvorav, pak je s toga kalanje tamo veoma tegotno; za to se tu načine zasjeci, u koje se onda maljem čvrsto zabija po više klinova, čijom pomoću se razdioba trupca ipak postigne. Kad je dovršeno kalanje izgladi se ploha sjekirom, kora se oguli, a trupac se prije svega površno izdube. Poslije toga uzmu ovako priugotovljen trupac drugi radnici u posao, koji dotično korito konačno i čisto izrade, i to iznutra pomoću posebnoga zavinjenoga noža nalik na žlicu (si. 31. a) t. z. teslo, a napokon ga izvana izglade i očiste nožem predočenim u si. 31. pod b. Duljina je korita u raznom omjeru prama njegovoj širini; obično je duljina najviše 2´/a puta veća od širine, pak pada, sve do jednakosti, t. j . korito SI. 31. postaje kopanjom. Osim korita i kopanja prave cigani još i druge manje proizvode pomoću istih orudja i sUčnim načinom; tu se mogu spomenuti lopate za pekare i gospodare, koje se izradjuju iz razkalanih dasaka, koje imadu dovoljnu duljinu i debljinu pak odgovaraju toj svrsi; za to se rabe mladja upravna stabla. Isti radnici, obično žene, prave nadalje veoma primitivnim orudjem vretenca za domaće pučanstvo; pri tom se vodi lievom rukom lilk, na kojem je učvršćen konac, koji obuhvaća dotično drvce, iz kojeg će postati vretence, desnom se rukom pak pritišće o vretence, koje se brzo vrti, malo oštro dlieto tako dugo, dok vretence ne postigne željeni oblik. Napokon prave se tuj izpolci za grabljenje vode iz čamaca, drvene bukare za vodu i drvene žlice. Najznatniji proizvod ove vrsti izmedju svih napomenutih jesu bez dvojbe korita, jer se većina drvlja rabi za njihovo proizvađjanje; ostali proizvodi prave se iz slabijih stabala i iz odpadaka, pak služe većim dielom samo za to, da se drvna surovina, koliko je moguće, podpunije izrabi; inače nemaju osobite gospodarstvene važnosti. Podatci sakupljeni u ovih predjelih pokazuju, da se običajnom prodajom korita postizava poprečno po priUci isto toliko, kao da se dotična drvna gromađa — polutrupac — unovčila sa 14 for. 25 nvč. po jedrom metru sa bieli, |