DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1890 str. 20 <-- 20 --> PDF |
— 2S8 — Obično se takovi plašljivice, čim ih pogibelj obidje, siluo razkuraže, e onda bi oni sve satrli, da im je u ruku, ali je ono daleko. No, kako (5eš upoznati, tko je plašljiv? Pripovieda li koji lugar često svomu starešini o svojih junačkih i vitežkih zgodah, znak je, da ni polovica toga nije istina, jer će se srčani lugari riedko hvaliti junačtvom, jedno, što su oni o tom posvema uvjereni, a drugo sbog toga, što svako junačtvo u šumi po gdjekoju tajnu sakriva, koju ne bi probitačno bilo svakomu povjeriti. Ne bi mudro bilo, da lugar srce u pogibelj i da joj se svagda izvrgava, ali kad upadne u nju, treba, da je neustrašiv, hladnokrvan, triezan i oprezan. Premda se mora priznati, da čovjeka neko neobično čuvstvo, možda i čuvstvo straha oko srca steže, kad se u gluho doba noći sam u šumi protiv mnogo svojih neprijatelja nadje No za to se ne plaši, jer zatekne li te takovog pogibelj, izgubiš razbor i sviest, ne prosudjuješ okolnosti, kako bi valjalo, pak ćeš sbog toga jedva kad sretno proći. Dodješ li u šumu i opaziš li u njoj više svojih neprijatelja, na što si se pripravio bio, okani se ćorava posla, pozovi obližnjeg svoga druga, pak se onda ne boj! Plašljive lugare valjalo bi uviek ruglu njegovih drugova izvrgavati, no ne tako, da ga to vriedja, već finom ironijom, da ga to boli i peče. Hrabrost pak valja muče priznavati, ali ne nagradjivati, jer bi se ona mogla izroditi, pak bi znala uroditi žalostnimi posljcdicami, kao što bi i u tom pogledu mogli notirati primjera, ali radi diskrecije puštamo s vida. Mnoge štetne posljedice s plašljivosti lugarstva pojavljuju se u čuvanju šuma, i u samom šumskom gospodarstvu u obće, pak onda i tu okolnost moramo pribilježiti k uzroku odkuda i za što šumske kradje sve žešće bivaju i sve to više promašuju normalnu granicu, a zagroziše se i samom obstanku šume i šumarskoga dobra ? Žehti bi bilo, da šumske uprave više njege posvete uzgoju lugarstva, a osobito da budnim okom bdiju, da je lugarstvo ozbiljno, triezno, oprezno i razborito, jer takovo lugarstvo nije plašljivo. Hrabro i odvažno lugarstvo prava je sreća i blagodat po vlastnika šume i po našu liepu i milu šumarsku struku. IH. Znanje, koje odgovara njegovoj uporabi. U nijednoj struci nije teorija i praksa tako uzko skopčana, kao što u šumarskoj. U mnogo struka praksa tek unapredjuje teoriju, u šumarskoj teorija istom pomaže praksi. Gdje bi još, kao što u šumarstvu, opravdana bila rečenica: „theoria sine praxis quasi rota sine aKis"?! Iz zadaće šumarstva, a onda iz same šume kao naroduo-gospodarstvenog dobra, proizlazi, te mora sve ono, št) se šumarstvom bavi, znati i pozuavati mnogo toga, što je drugima sakriveno. A kuda ćeš ljepše zadaće, no što ti je dana sgoda, da neprestance zaviruješ u tajne prirode, da ono, što si o njoj čuo i čitao, ono, što drugi zovu teorijom prirode, vidiš riešeno po samoj prirodi i po samom tvojem prirodnom shvaćanju. Kuda ćeš ljepšeg zanimanja van se uviek kretati po prirodi, nju po |