DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4/1890 str. 4     <-- 4 -->        PDF

— 146 —


Pređpostavljajući suhe putove, iznašat će transportni troškovi za 1000
komada normalnih ffancuzkih dužica:
na daljinu od 4 kilometra . . . 6 for.
„ „ „ 8 kilometara . . 8 „


T, » 11 16 „ ... 10 „


„ „ „ 24 kilometra .. . 13 „


« » « i^ n ´7 «


b. Njemačke dužice.
Njemačke se dužice rabe u istu svrhu, kao i francuzke, ali se od ovih
znatno razlikuju i po obliku i po dimenzijah; jer ne samo, da za svaku vrst
bureta postoje kod njemačkih dužica posebne „duge" i „podnice" (Dauben und
Boden), već svaka od ovih sastavina ima svoju računom točno opredieljenu
dužinu i debljinu za to, da bure zadobije željenu sadržinu, čvrstoću i trajnost.
Karakteristično je nadalje za njemačke dužice, da su one mnogo raznovrstnijih
širinš, i to kako duge, tako i podnice, pa se nastoji ova okolnost kod njihovog
proizvadjanja takodjer koristno i izcrpsti. Kod francuzkih je dužica širina za
stanovitu vrst ograničena, dok se kod njemačkih dozvoljava svaka moguća
širina, pa se samo s obzirom na njen minimum zahtieva, da bude u razmjeru
s debljinom duge na njenom kraju (Frosch) i to tako, da je širina kod velikih
vrsti duga barem 1^/4 puta tolika, koUka njihova debljina na kraju, a kod
manjih vrsti barem 1^/4 do ´i´/g puta tako vehka; u obće se može reći, da je
debljina njemačkih dužica kod iste vrsti mnogo veća, nego ona francuzkih.


Krajevi dugš, ne ostavljaju se sasma


a


L oštrobridi, već na jednoj strani manjka, kako


br


si. 11. pokazuje, jedan dio — trokut ahc, te
tim dobiva širina duge za iznos ae = cd.
Ovakav manjak dozvoljava se za vrieme dobrih


SI. 11.


konjunktura, jer valjanost duge po njem ništa
ne gubi, jer se i ovako oduzimlje komad sličan trokutu ace sbog zaokruženja
bureta s obje strane.


Što se tiče podnica (dužice za pod bureta), to
valja napomenuti, da kod njihove proizvodnje nije
nuždno pridržati podpunu, za dotičnu vrst propisanu
debljinu, jer se one i onako zasiecaju na krajevih,
kako nam pokazuje si. 14. na str. 149., pa onda u
obće ne moraju biti sve podnice, koje se poslažu u
jednu vrstu (Scheibe), jednake debljine. Podnice Uh i
cc (si. 12.) mogu na ime biti slabije (tanje) od podnice
o, dok nam podnice d d mogu još tanje biti, jer


SI. 1-2. se nalaze cielom jednom dužinom pričvršćene u krajeve