DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1890 str. 32 <-- 32 --> PDF |
~ 128 — iipozDaffio s afričkom brastovinorTi, da bi mogli prosuditi, da li će naša drva oye vrsti imati za duga vremena svoje prodje tamo. Tko se interesuje za ostaie vrsti, može naći dovoljno obavještaja o njima i o mnogim pojedinostima u knjižici: „Notice sur les forgts de la Tunisie" od Lefsbvra, odkuda i ja ovo vadim. Plutaš ti hrast (Q, suber) raste u Tanisiji posamce, u skupinama a sačinjava i prostrane šume, naročito u Khrumiriji. Vriednost ove vrste hrasta leži naročito u njegovoj kori, koja daje pluto i vrlo dobro trieslo za učinjanje koža. Brvo mu je težko, sabijeno, mrke ili mrkožute boje, manje homogeno, neprikladno za ciepanje i ne postojano, ako je naizmjence izloženo uplivu su^e i vlage; u obrtu se ne upotrebljava, ali daje vrlo dobro gorivo i izvrstan ugalj. Njegova prirodna kora dostiže debljina od 25—30 cm. Nju zovu mažkorn korom (ecorce male) i ne može se u potrebiti za sve one svrhe, za \ koje se obično pluto u obrtu uzima, često se upotrebljava za ribarske predje I (kao kod nas jagnjed), da se gornja ivica na površini vode podržava; nadalje za 0[)]aćivanje koliba u šumi, da se obrane od zime i žege. Ako su joj slojevi pravilni i ćelijlce manje okorele, onda se može upotrebiti i za rezanje običnih, j prostih čepova. Ali cvakova kora ima u obće suviše malu vriednost, te se ne j naplaćuje daleko transportiranje, pa se s toga obično ostavlja u šumi, kad se ;: skine s debla. k Operaciju, koja se sastoji u skidanju ove ^mužke" kore sa stabla, zovu g Francuzi demasklažom (demasclage). Ovaj posao ima tu svrhu, da se potakne I stvaranje nove kore ili upravo plut a (ližge de reproduction). I Ova nova kora ima svojstvo pruživosti, lakoće i gibkosti, što ju i čini pri- I kladnom za sve one upotrebe, radi koje se u trgovini promeće. Njezina glavna uporaba sastoji se u pravljenju čepova, koji se danas u veliko po svietu troše; no uzima se i za mnoge druge svrhe. Operaciju deniasklaže može podnieti ovaj hrast, čim dospije do debljine od 10 cm, izpod kore, što predstavlja vanjsku debljinu od 13—IG cm. Ovu debljinu postiže samoniklica u dobi od oO god.; izdanci iz panjeva mnogo ranije — za 15 do 18 god. Osrednja je visina, do koje se kora skida, 160 cm. Ovaj se posao obično izdaje po poduzetnicima putem jeftimbe. Najmanja debljina pluta treba da je 22 mm. Ako pluto nema ove debljine, gubi na cieni ´% do % od svoje vriednosti; ako ju prelazi, onda su odpadci preveliki, kad se upotrebi za svoju glavnu upotrebu, za pravljenje čepova. S toga se i u tom poslu mora podržavati izvjestni turnus, koji odgovara potrebi 1 svrsi, u koju se pluto proizvodi. U Tunisiji je odnočeta demasklaža 1883 -I god. a prva berba dolazi 1802., dakle poslije osam godina. (Nastavit de se.) |