DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1890 str. 26 <-- 26 --> PDF |
maćim ćisimovima i predmetima domaćeg obrta i proizvodnje. Od šumskih pro= izvoda ne bijaše ni cvrtje riinogo. Ta se viđila sbirka domaćih vrsti drveća, hrastove dužice, piijenica i kore m strojbarstvo, što je izložilo ministarstvo za poljska privredu i trgovinu. Uz to sa izložila tri trgovca hrastovu kugu i omanju burad. Od drvenih rukotvorina bijaše tu čitava sbirka javorovih, veorua liepo izrađjenih gusala, koje su — uzgred da kažem — odmah našle svoje kupce. Kako sam razumio, prave ih topčidarski kaznenici. Ruđaici srbski bijahu daleko bolje predstavljeni; lovstvo ?labo. Kakovo je stanje šuma u Srbiji, to ne mogoh razabrati na izložbi samoj, pak sam se morao zadovoljiti pabircima, koje sam kasnije ovdje ondje našao. U ostalom, mislio sam, imat ću prilike i poslije razbirati o tamošnjim šumskim prilikama, a nadam se i danas, da će koji od tamošnjih šumara potanje što napisati o tom, bilo to u „Težaka", bilo u ovome listu. Ja ne bili rado krivo obaviestiti svoje čitaoce, a želio bih samo to, da vidimo šumsku privredu na onom stepenu, na koji ona po svojoj važnosti u obće a u Srbiji napose treba da stane. Kao što napried spomenuh, ne stoji srbsko šumarstvo na dobrom glasu, šumski statističari ubrajaju srbske šume u red potlačenih šuma. Bit će dakle skrajnje vrieme, da se na uredjenju ove važne grane narodne privrede odpocne zbiljski raditi. Nemar u tom pogledu može Srbija danas sutra skupo plaćati. Jedan osvrt na francuzke Alpe i Pireneje, na Španiju i Portugalsku, na naše krševe u gornjoj Plrvatskoj i u našem Primorju može u tom pogledu dati svakomu dosta savjeta i pouke. Svuda se vjdi, kako se priroda žestoko sveti današnjem koljenu za griehe i nehaj nekadanjih lakoumnih tarišuma. Ako je strana štampa dobro obavieštena, ima Srbija oko 9G9.000 hektara šumskog zemljišta ili ´/,^ ukupnog teritorija. Šumsku floru opisao je nekadanji neumorni prirodoslovac, pokojni profesor Josip Paučić u „Glasniku srpskog učenog društva" još 1871. Tu je opisana 181 vrst koje drvlja, koje šiblja, što se nalazi na zemljištu tadanje srbske kneževine. U F´rancuzkom šumsko-trgovačkom listu „Echo Forestier" našao sam kratak navod boljih šumskih dielova, koji su po svom položaju zgodni za trgo vačku eksploataciju. Tu se spominje bukova šuma kod Dobre i Boletina na Dunavu, koju sieee franko - srbsko družtvo pod hrmom Gairard et Comp. Ona sadržava 2—300.000 bukovih i 20-30.000 hrastovih stabala. Jelove šume sieku se oko Trstenika, kod Kraljeva i Bajine bašte (okružički). Liepe hrastovine ima u Valjevskom okrugu, na gornjoj Moravi (do 30.00U komada starijih stabala). Dovde navedosmo europske zemlje, koje su sa šumskin^ proizvodima na izložbi učestvovale. Još bi imali spomenuti švajcarsku republiku, koja ie takodjer pone.sto iz svojih šuma tamo izniela. |