DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1890 str. 38 <-- 38 --> PDF |
— m — granjeni, ako je ono još cjepko, dok kod stabla, koje se reže, sve to odpada i ostaje neunovćivo — osim za ogrjev. Karakteristično je prispodobiti odnošaj izmedju ciena izradjene, piljene i ciepane gradje. Iz 1 m^ hrastovine dobro kalave uz dobre i sdušne radnike, producirat ćeš 25 akova pintarske ili njemačke dužice. Akov se takove gradje na naših tržištih plaća 1 for. 50 nč., ili 25 akova dobivenih iz 1 m´ vriedi 37 for. 50 nč. Pod istimi okolnostmi izvadit ćeš iz 1 m´ oble hrastovine jedva 0-5 m* piljene gradje. Najcjeniji sortimenti piljene hrastove gradje, sortimenti, koji se iz riedkih i biranih hrastova izvaditi mogu, stoje po 1 m´60—65 for., dok je popriečna ciena lm´´ običnih sortimenata 40 for. — Prema tomu je dakle uviek mudrije unovčivati hrastovinu za ciepanu gradju, dotično obćenita ciena hrastovine valja da ovisi i da se ravna po cieni sortimenata, koji se više produciraju, te koji su skuplji. Ciena je 1 m´^ hrastove gradje, bez obzira, hoće li se ona za ciepanje, ili za rezanje upotrebiti, po novom cieniku, ako je deblo izpod 80 cm. u prsnoj visini jako 7 for., preko 80 cm. pak 9 for., a preko 100 cm. 12 for. — Ili popriečno stoji sad 1 m^ hrastovine 9 for. 33 nč., prema prijašnjoj popriečnoj cieni od 6 for. 18 nč., što iznaša po kubičnom metru sad za punih 50"!„ više. Uprava dakle bila je dosta sretne ruke stvarajući nove ciene hrastovini, 1. što nije razlikovala rezanu od ciepane gradje, 2. što je ciene udesila prema debljini btabala 3. što je cienu hrastovini dobrano povisila. Ali naše okolnosti, koje se specijalno u granicah brodske imovne obćine kreću, tražile su i još uviek sile, da se ciena hrastovini još većom učini. — Dakako ne radi toga, što bi se hrastovina po sada postojećoj cieni jeftino unovčivala, jer to, kako već napred utanačismo, ne postoji, već je cienu hrastovini još više podići trebalo sbog silnih kradja. Da je ciena hrastovini za veliku ili malu prodaju i malenim mjerilom odmjerena, na stvari to ništa ne bi mienjalo, jer će se prava ciena i na velikih i malenih prodajah uviek postići radi velike i uprav divlje konkurencije. — Nad procjenom dobivamo mi uviek više 20—50%. — Ali kod kradja nema konkurencije u cieni, nema konkurencije u obće, osim, što se pučanstvo otima i nadmiće, da što više i što ljepših hrastova podsieče i ukrade. Trgovac podupire ovake kradje moralno i materijalno. I to je sasvim jasno. Na dražbi se ciena hrastovini sbog konkurencije normira i podiže, s normalne ili u cieniku označene ciene od 7 for. n. pr. na 14 for. po jednom kubičnom metru. Šumski kradljivac plaća odštetu imovnoj obćini za ukradeno drvo recimo po m^ — 7 for., a drvotržcu proda za 10 for. Po jednom m´ imade po tom računu čiste koristi kradljivac 3 for., drvotržac 4 for., a imovna obćina odštećena je samo za polovicu vriednosti drvnog materijala. No odšteta za ukradenu hrastovinu mogla se regulirati t. z. k a z ne n o m pristojbom. Sada ona iznaša po m´ 1 for. 1 nč. — To je premalo. Ako se ovdje ne može kradjam na put stati drugačije, to bi ipak valjda paprene |