DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1890 str. 20 <-- 20 --> PDF |
— 18 - Poslie toga obćenitoga razglabanja navesti ćemo još kao konac istih skrižaljku prihoda za 1 ha, što ju je sastavio ravnatelj dobara Adolf Danhelovskj za 140 godina staru sasjojinu, sastojeću pretežno iz hrasta lužnjaka, u srednjem sklopu i na izvrstnoj stojbini, a za tim ćemo proračunati čistu vriednost tla te sastojine po pravilih kamatno-kamatnoga računa uz dobituu mjeru 2^1^ 7o Učinit ćemo to i s toga, da natuknemo, kakav bi postigli rezultat, računajući sve prihode i razhode ovdašnjih šuma u ovdašnjih okolnostih po Presslerovih načelih o financijalnomu gospodarenju. Obe ove skrižaljke nalaze se na str. 15—17 kao skrižaljke 5. i 6. Na temelju ove skrižaljke 5. i na temelju poznatih kulturnih troškova i onih za čuvanje i upravu, dade se izračunati po principih kamato-kamatnoga računa nečista, pa za tim i čista vriednost tla, ter napokon još čisti prihod tla obterećen porezom. Ovo se izračunavanje nalazi u sliedećoj 6. skrižaljci. U redak pod I. unesene su u toj skrižaljci. stavke nalazeće se u gore spomenutoj skrižaljci prihoda 5. pod stupcem /, t. j . ukupna vriednost glavnog užitka. U redku II. nalaze se takodjer stavke iz skrižaljke 5. pod stupcem M«, ali su svim tim vriednostim proračunane postupice za svakih 10 godina njihove konačne vriednosti po pravilu v x l´Op" sve do god. 160. Redak III. nam predočuje sbroj obih prvih redaka, t. j . ukupni nečisti prihod. U redku a navedeni su uzgojni troškovi i njihove konačne vriednosti; b proizlazi odbitkom a od III, pak nam pokazuje sav nečisti prihod bez uzgojnih troškova; c je faktor, koji nam služi za valjano proračunanje samih kamata (bez i prvobitne granice) za stanoviti broj godina, dakle za njeku glavnicu g ovako: g (1-0 p" — 1) ili g. r o p" — g. — Ako razdielimo tim faktorom nečisti prihod, od kojega su već odbili uzgojni troškovi, dobijemo vriednost tla t. j . glavnicu, čiji su kamati nečisti prihod bez kulturnih troškova; ova vriednost tla je još obterećena troškovi za upravu, čuvanje i porez, dakle je tako zv. nečista vriednost tla, koju vidimo izračunanu u skrižaljci 6 u redku d; u e, naveden je trošak za upravu i čuvanje, koji se izdaje godimice, pak je zato i uveden uviek u jednakom iznosu. Odbiv te troškove od nečiste vriednosti tla, dobijemo čistu vriednost tla u/", a iz ove pomoću formule V X r ^ čisti prihod tla u g, koji je još obterećen porezom; V nam tuj znači čistu vriednost tla, a p dotičnu dobitnu mjeru, u našem slučaju 2. Nizka šuma. Nizke šume zapremaju u slavonskoj Podravini izključivo one predjele, koji su podvrženi poplavam Drave, a djelomice i samo staro korito Drave, :gdjeno još danas postoje veći ili manji ribnjaci, za tim trstici i rogozišta. Tlo |