DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1889 str. 5 <-- 5 --> PDF |
529 ~ Godine: Kao dar ili podpora: Kao bezkamatni zajam for. novč. for. noTČ. 1880. 57.710 U , 1881. 41.047 75 _ 1882. 89.967 80 ^ „ 1883. 2.788 _ 1884.´ 3.485 19 . 1885. 8.878 64 4.750 1886. 5.480 69 8.700 1887. 15.357 46 600 1888. 8.713 64 2.500 Ukupno 374.548 82 47.152 ~ 11 Osim toga je izdano god. 1876. za gradnju škola 103.178 for. 37 nč.; god. 1880, za potresom postradale izdano je 10„000 for.; za okružnu bolnicu god. 1882. izplaćeho je 79.200 for. i t il Ostalo je izdano za gradnju novih puteva ili za uzdržavanje starih, za kanalizaciju ili kao pripomoć raznim druživom i t. d. Iz toga se vidi, da je brodska imovna obćina od svoga postanka pa do konca godine 1888. investirala u razne dobrotvorne, kulturne i prometne svrhe blizu jedan milijun for. Omašna doduše svota, ali je i dostojna ove imovne obćine. Valja nam ovdje napomenuti, da u tu svotu nije uračunana vriednost dna, koju su pravoužitnici sve do danas iz imovinskih šuma dobili. Nu da imovna obćina uz te izdatke nije zaboravila ni na izvor svoga iioliodka, na svoje šume, najbolji je dokaz, što je do danas za uzgoj šuma izdala 251.725 for. Koristi, koje pravoužitnici neposredno iz šuma dobivaju, takodjer su vrlo znatne. To doduše strogo uzeto ne spada na ovu razpravu, ali mi ćemo samo s nekoliko redaka i to da predočimo. Kompetencija pram selištnom posjedu ustanovljena je konačno na 24, 20, 16 i 12 prost, metara. A pošto se iz imovinske sume ne može toliko ogrjeva dobiti, to se manjak ima nadoknaditi dielom kupom iz erarskih šuma, a dielom naknadom u novcu. Tako je i ove godine izdano koje za ogrjev pravoužitnikom, ^ koje za đeputatna drva za obćine do 36.000 for. Kad bi još računu dodali pašarinu i žirovinu, koju pravoužitnici takodjer i^ao i ogrjev bezplatno uživaju, onda bi se tek u brojkama predočila vriednost, *^o.iu pravoužitnici godišnje iz šume dobivaju, a ujedno koliki im teret odpada ´iiii, što imovna obćina velike novčane podpore doprinaša za gradnju mostova, piiteva i t. d., ;er bi se sav taj trošak inače na same pravoužitnike repartii´^ ti morao. Ali probitci iz šuma bit će svake godine za pravoužitnike sve veći. I^ohodak iz prodaje hrastova raste brzo, a u nekoliko godina narast će do svote, ´^^ t´G se sav porez z-d pravoužitnike plaćati moći. Sad se već radi o tom, da ^^ osnuje fond za sistematičnu i stalnu odvodnju, a kad se jednom ta odvodnja ´^vede, tad će na hiljade jutara postati za kulturu sposobnim tlom. |