DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1889 str. 32 <-- 32 --> PDF |
se tako osiguraju od moguće opasnosti. Ali time je veliki udar učinjen srpskim šumauna; jer narod upropastiv ono što je već zauzeo, sada navali da se novih zahvata dokopaju. Posle ovog drakonskog zakona, izda se u 1861. godini Šumska uredba, koja je po nesreći još i danas u životu, i koja sve u sebi zadrži, samo ne kako će se šuma od grabeža sačuvati moći. Ljudi, koji su bili na vladi od 186L do 1868. god. pokušavali su da se ova uredba zamenom šumskim zakonom, koji bi barem glavnije principe zakonodavstva šumskog obuhvatio, u toj ćeli pravljeni su i pravljeni projekti, ali se ni jedan nije mogao da ostvari. Neki su dolazili i pi^eđ samu nar- skupštinu, pa su bili trgnuti natrag i tako ostane sve po starom: šume su neprestano bile krčene i zahvatane. Kad se već nije moglo doći do modernog zakona šumskog, onda se naumi,, da se po sili postojeće šumske uredbe postave državni šumari, što se i učini u 1871. god. Ovim postavljanjem državni šumara išlo se i na to, da se i šume državne-opštenarodne, počnu organičavati i stalnim znacima granice obeležavati, te da se time barem šumsko zemljište od grabeža spase. A da bi se i u ovome što sigurniji uspeh imao, postavi se dovoljan broj državnih šumara samo u beogradskom okrugu, i izdadu se nužna uputstva. Sa postavljanjem šumara samo u beograd. okrugu išlo se i na to, da se u istom sve ono, stoje za osiguranje šuma nužno, najstrožije izvrši, i da ovaj rad bude kao neka škola za šumare, i t. d. Ali od svega ovoga ne bi ništa. Na prvoj skupštini nadje se ljudi, koji se dignu protivu ovog uredjenja, i naravno ondašnjim vlasnicima više je bilo stalo do toga, da svoje partizanje zadovolje, no da se šume očuvaju; i jednom depešom iz Kragujevca naredi ministar, financije, đa se svi šumari iz beogradskog okruga rasporede po celoj zemlji, kao sreski šumari,, što je naravno odraa i izvršeno, Docniji pokušaji, da se ma kakvi takvi zakon šumski stvori, ostali su svi bez uspeha, i ako je više projekata sastavljeno bilo. Sa stupanjem naprednjaka na vladu, mislilo se da će na bolje poći; jer od novih i intelegentnih ljudi očekivalo se da. će pojmiti veliku narodnoekonomnu važnost i da će energično nastati, da se nadje načina i puta, kako đa se šume, koje su već u veliko propale, ponova podignu. I doista svi oni.ljudi, koji su došli na vladu i na prvom mestu min. fiaancije da reč da će mu j5pitanje šumsko biti prva briga". Štaviše, on je (pošto je bio na strani kad je postao Min. fin.) u jednom pismu i izrečnu naredbu izdao da mu se opširan referat spremi o stanju šuma u zemlji, i napiše projekt zakona šumskog; i razume se po sebi da je- ova naredba bila sa najvećom gotovošću izvršena. Ali na žalost, sva ova obećavanja ostala su samo prazna rec. -~ Prošlu je tri, šest, deset meseci, a od rada kakvog — ne bese ni traga. Najposle na silno navaljivanje od strane nadležnih, Min. financije prosto izjavi: ^ja u duš osećam veliku! neodoljivu potrebu, da se pitanje šumsko što pre resi, ali´ je ovo pitanje, jedno vrlo dešperatno pitanje; pa zato, i .pri svoj dobroj, volji, nije ml.moguće za sada:i ga njime zanimati se/´ I tako, pri svem tom što, je više |