DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1889 str. 30 <-- 30 --> PDF |
, ;— ´564 ~ Točno U´ 7^2 sata poslije podne odvezosino.se opet natrag na-željezničkir postaju LicbteQwald, da prispijerao pravodobno onamo Ba vlak. Koiui&no nani je primjetiti, daje družtvo zaključilo/đa se buduće godine drži glavna skupština a Trstu. To je učinjeno naročito na prijazni poziv prisutnoga predsjednika tršćanskoga družtva za našumljenje krša Giuseppe nobile de Burgstaller — Bidischini, deputato al consiglio dell" impero. ´ : , Dragutin Hlava. Kako se šumsko pitanje u nas razvijalo* Od onoga dana, kada je veliki Miloš ^akučio ovo malo srpsko kućište, njegovom bistrom i velikom umu nije se mogla izmaći velika narodno ekonomska vrednost naših šuma. Kao što je bio Miloš , veliki duh na bojnom^ polju, na polju politike, na polju administracije i t. d., tako je isto bio veliki i na polju ekonomnom. Tako je on ceneći veliku vrednost šuma po narod i njegovu privredu, najpre savetom lično jako uticao na pojedine ljude i opštine da šume što više štede, i njima se nametnu koristi. Docnije videći da saveti malo pomažu, izdavao je razne naredbe u pogledu čuvanja i podizanja šuma, pa je najposle postavljao i naročite ljude ekonome, koji su bili- plaćani iz državne kase. Ali najbolje namere svakog coveka moraju se najposle osujetiti, ato se radu jednoga stavi na suprot rad njih stotine! Tako je bilo i sa Milošem. Ono, što je on u interesu zemlje radio, protivnici njegovi su upotrebljavali kao agitaciju protivu njega, da ga kod naroda omalovaže i obore. Po odlasku Mi loše vom´, ondašnja namesnička vlada nije ništa preče´imala da radi, no da šume oglasi kao narodno dobro, i da ih deli. Ali i druge pojedine planine, počnu´ se razdavati pojedinim opštinainai selima, a´to. sve da bi svoje privrženike što većma zadovoljila i time svoj opstaiiak obezbedila. Razume se po sebi, da ovom deobora opet´nisu se mogli koristiti oni, koji´su potrebu u šumi imali, već oni^ bogatiji i koji su neku političku^ ulogu igrali. Knez Mijailova vlada starala se da se šume povrate što pre u-^ono stanje, koje je pod vladom Miloševom bilo. U toj ćeli izda ona i. neke ´Uredbe;. ali sve to trajalo je samo´dotle dok ona ne pade. ; > ´ , ´ Još za vreme Miloševe vlade šume su počele naglo upropašćivati se; .jer naredbe koje su od njega izdavate u pogledu šuma nisu bile´ta´čno vršene;´.no ovo se nije moglo kko primetiti, pošto je onda naselenje ,još slabo bilo, a i povećih prostora, naročito planinskih bilo ,je još pod iobrom šumom. . . * Ovaj članak vadimo iz erbekoga lista „Težak´´ br. 45. i 46. od 1889. g., ilustrovaaog organa srbskog poljoprivrednog dru.štva u Beogradu, a predpostavljamo, da i*.*^ino tim p. n, gg, čitateljem ugoditi, da jib dielomice upoznamo sa šumskim prilikama susjedne kraljevine Srbije. ; . , , [J r ed ni 5 t v.o„ |
| ŠUMARSKI LIST 12/1889 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 555 — 7A vreme prve vladavine po odlasku Mijailovom, upropasćivanje suma um takve rai^uiere da ondašnje save.stuje krugove vladine obuzme velika briga kako da se ovome zlu na put sUne. Zato se počnu izdavati naročite naredbe a po^dedu čuvanja Jiima, i u opšte ];očne im se veća pažnja da obraća. Ali sve uzalud. Nesrećna popularnost, koja se je kod naroda tražila, nije dala, da se ma i najmanji deo izdatih naredaba ostvari. I tako i oni. koji nisu mukoliko bili politikom zauzeti, no su gledali samo interese zemlje umuknu, i šume se po5nu još većma deliti i zavatati, a vlada je ondašnja morala sve to gledati skrštenih ruku. Kolike je razmere bilo zauzelo upropašćivauje Sume u ono vreme, može se vitleti otuda, što su i privatna i zvanična lica, i usmeno i pismeno dostavljala vladi i)0jedine slučajeve o zauzimanju i delenju pojedinih šuma sa predstavkom, da .se ovom varvarstvu stane što pre na put. Pa ne samo to, i pojt^ dini stranci, koji su u ono vreme putovali po Srbiji, videći šta se radi sa šumama, kao najvećim blagom svake zemlje, iz sažalenja nisu mogli ostati ravnodušni prema ovoj pojavi, no su kao prijatelji ondašnjih vlasnika savetovaii 11)1, da nastanu, da i šume što pre zakonskim merama zaštite. Tako jedan konsul francuski putujući po studenačkom srezu videv ono varvarstvo, koje se čini nad borovim šumama, ode ondašnjem predstavniku, i predloži mu, da se jedno od mestnih lica pošalje u Francuzku, gde će naučiti kako se lepše, lakše i korisnije katrao i t d. iz borovine vadi, a da se šuma tako ne šteti kao što je video da se radi u Srbiji. I g. pretstavnik, daii odista po svojoj uvidjavnosti, ili malo samo iz gole ličtivosti prema konzulu, u sporazumu sa popečiteljem linancija naredi, da ondašnji pitomac u Parizu, pokojni Dr. Milosavlje^dć izuči pravlenje katrana, smole i t. d. iz borovine i opiše ćelu manipulaciju pa opis pošalje popečiteljstvu financije. I Milosavljević to vrlo savesno izvrši. Njegov rad može se još i danas naći u staroj arhivi ministarstva financije, ako ga nisu već odavna na fišeke upotrebili. Ovo zauzimanje i stranaca da se stane devastaciji šuma, pa i mnogo što žta drugo nije baš ni ukoliko \ioxnog\o očuvanju naših šuma Naprotiv satarenje je neprestano sve većma otimalo maha! Najposle vlada uvide, da joj valja energične korake preduzeti u pogledu na štiteuje šuma. Ona se resi da ixda zakon šumski, i doista u 1857 godini kda se jedan zakon sa takvom tendeiKijom, da je imao za cilj ne šume da oma, već da se digne buna u zemlji. Daleko bi nas odvelo ako bi ovde što i2 ovoga zakona hteli navoditi. Dosta će biti ako samo navedemo da ovaj ^akon nije ni uvodjen a život no je se niorao posle nekoliko meseca opozvati. Dakle i ovom prilikom morale su srpske šume da posluže 2a ostvarivanje političkih zamišljaja vlastničkih, pa da ponova i sa još većom snagom navali krvnička sekira na nji. I doista, sad tek nastaje grabež. Zahvatači videći^ da se pomenutim zakonom pokušalo, da im se ono oduzme, što oni pravo krivo, od toliko godina uživaju, pa bojeći se da se to u toku vremena ne ostvari, navale te ono što ^u zauzeli, od česti posekoše, od česti prodadu i trampe, te |
| ŠUMARSKI LIST 12/1889 str. 32 <-- 32 --> PDF |
se tako osiguraju od moguće opasnosti. Ali time je veliki udar učinjen srpskim šumauna; jer narod upropastiv ono što je već zauzeo, sada navali da se novih zahvata dokopaju. Posle ovog drakonskog zakona, izda se u 1861. godini Šumska uredba, koja je po nesreći još i danas u životu, i koja sve u sebi zadrži, samo ne kako će se šuma od grabeža sačuvati moći. Ljudi, koji su bili na vladi od 186L do 1868. god. pokušavali su da se ova uredba zamenom šumskim zakonom, koji bi barem glavnije principe zakonodavstva šumskog obuhvatio, u toj ćeli pravljeni su i pravljeni projekti, ali se ni jedan nije mogao da ostvari. Neki su dolazili i pi^eđ samu nar- skupštinu, pa su bili trgnuti natrag i tako ostane sve po starom: šume su neprestano bile krčene i zahvatane. Kad se već nije moglo doći do modernog zakona šumskog, onda se naumi,, da se po sili postojeće šumske uredbe postave državni šumari, što se i učini u 1871. god. Ovim postavljanjem državni šumara išlo se i na to, da se i šume državne-opštenarodne, počnu organičavati i stalnim znacima granice obeležavati, te da se time barem šumsko zemljište od grabeža spase. A da bi se i u ovome što sigurniji uspeh imao, postavi se dovoljan broj državnih šumara samo u beogradskom okrugu, i izdadu se nužna uputstva. Sa postavljanjem šumara samo u beograd. okrugu išlo se i na to, da se u istom sve ono, stoje za osiguranje šuma nužno, najstrožije izvrši, i da ovaj rad bude kao neka škola za šumare, i t. d. Ali od svega ovoga ne bi ništa. Na prvoj skupštini nadje se ljudi, koji se dignu protivu ovog uredjenja, i naravno ondašnjim vlasnicima više je bilo stalo do toga, da svoje partizanje zadovolje, no da se šume očuvaju; i jednom depešom iz Kragujevca naredi ministar, financije, đa se svi šumari iz beogradskog okruga rasporede po celoj zemlji, kao sreski šumari,, što je naravno odraa i izvršeno, Docniji pokušaji, da se ma kakvi takvi zakon šumski stvori, ostali su svi bez uspeha, i ako je više projekata sastavljeno bilo. Sa stupanjem naprednjaka na vladu, mislilo se da će na bolje poći; jer od novih i intelegentnih ljudi očekivalo se da. će pojmiti veliku narodnoekonomnu važnost i da će energično nastati, da se nadje načina i puta, kako đa se šume, koje su već u veliko propale, ponova podignu. I doista svi oni.ljudi, koji su došli na vladu i na prvom mestu min. fiaancije da reč da će mu j5pitanje šumsko biti prva briga". Štaviše, on je (pošto je bio na strani kad je postao Min. fin.) u jednom pismu i izrečnu naredbu izdao da mu se opširan referat spremi o stanju šuma u zemlji, i napiše projekt zakona šumskog; i razume se po sebi da je- ova naredba bila sa najvećom gotovošću izvršena. Ali na žalost, sva ova obećavanja ostala su samo prazna rec. -~ Prošlu je tri, šest, deset meseci, a od rada kakvog — ne bese ni traga. Najposle na silno navaljivanje od strane nadležnih, Min. financije prosto izjavi: ^ja u duš osećam veliku! neodoljivu potrebu, da se pitanje šumsko što pre resi, ali´ je ovo pitanje, jedno vrlo dešperatno pitanje; pa zato, i .pri svoj dobroj, volji, nije ml.moguće za sada:i ga njime zanimati se/´ I tako, pri svem tom što, je više |
| ŠUMARSKI LIST 12/1889 str. 33 <-- 33 --> PDF |
— 557 ~ projekata gotovih bilo, nije se moglo ni toliko uspeti, da se ovi n mio. sednicu iznesu, a još mmje pred skupštinu. Sa^ dolaskom na vladu liberalo radikala pitanje šumsko okrene se znatno rta bolje, šta više, bilo je izgleda da će sasvim i rešeno biti. OndašBji ministar narodne privrede, covek istina ne stručan, ali pun energije i uvidjavnosti naredi, da se iz sviju do tada postojećih projekata sastavi nov projekat zakona 0 šumama, koji pošto je bio izradjen preda naročitoj stručnoj komisiji na ocenu, pa zatim energično nastane, da se ovaj projekat ne samo u min. sednici primi, no i narodnoj skupštini na odobrenje podnese; koja ga, kao što je poznato, u načelu primi i u odbor uputi, koji ga takodje sa malim izmenama usvoji. Ali i ovaj put morala je politika da bude uzrok, te da se i sa šumskim pitanjem ostane na istom mestu, gde smo bili i pre nekoliko decenija. Kad posle fuzije dodje čisto radikalna vlada na upravu, razume se po sebi, da joj je bila prva briga, da započeto pitanje šumsko odma uzme u rad. 1 doista narodna skupština uze u pretres podneti joj od strane min. narodne privrede projekat zakona o šumama, i samo je potrebala jedna sednica od nekoliko sahati, pa da se ovo po narodno blagostanje odveć važno pitanje svrši. Ali opet, kao što je poznato, po nesreći bi sudjeno, da srpske šume ostaju i predmet pljačke pojedinih grabljivaca i nesavestuih policiskih činovnika. Iz svega ovoga, što smo do sada kazali, vidi se po sve jasnO; da na una jenju naših šuma, ne samo što nije ništa rađjeno, no naprotiv tako je i sa njima postupano da čovek i nehotice mora pomisliti, da se sistematički išlo na to, da se šume sasvim upropaste. — Istina i mnogi druidi narodi a početku svoga kulturnog razvića prvo su na šume kidisali, da se njima koriste. Tako su Fraucuzi u vreine revolucije veliki đeo svojih šuma prodali; ali su u isto vr^me novac upotrebili na podignuća svoje industrije, pa im je tako sada milijune trošiti da šume opet podignu, jer imaju odkuda. A šta smo mi radili? Mi smo Base šume spalili, i na vrljike iscepali, koje su već potrunule, i kad bude došlo vreme (ono je već tu), da ih morama obnavljati, mi nećemo imati od kuda. Pa šta sada da se radi posle ovakve tragične sudbine naših šuma? Mi sada sa naše strane veselo pogledamo u lepšu budućnost naših šuma, i to gledamo sa puno pouzdanja nade i tvrdog ubedjenja, da je došao kraj jagmi i satiranju njihovom. Ovo naše tvrđjenje osnivamo na tome, što su danas na vladi opet oni isti ljudi, koji su svojom ´energijom bili jednom već doveli pitanje šumsko do definitivnog rešenja; koji su svojim govorom, radom i programom dali najsvečaniju obaveza, da će podignuća materijalnog blagostanja-u ^^R^lji, svu svoju brigu posvetiti. Prema svemu ovome mi se tvrdo uzdamo, da će današnja vlada, vodeći i´^^ćuna 0 svome obećanju još ovoj vanrednoj skupštini podneti na^odobrenje Pi^ojekat zakona o šumama.^ Ovom se u toliko pre nadamo, šio je ovaj projekat, ^a« žto se zna, i pojedinim članovima vlade, a i samoj skupštini u -veliko P«?´Qat; a po ustavu i´sadržim prestone besede to i može da biule. |