DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1889 str. 19 <-- 19 --> PDF |
: — §43 — u praksi se ipak raSuua samo 3600 klgr. vode za PC. radi toga, jer i u suhom drvetu ima vode, pa sbog toga, jer se ne može izbjeći gubitku topline. U tom pogledu majo odlučuju vrsti drveća, ako se računa po težini. 1 m´ bukovine od .^00 klgr. proizvadja toliko topline, da bi se 25 m,^ vode s, ledišta na stepen vrelišta povisilo ili 3-88 m^ vode od 0** u paru od 100^ C„privelo. S toplotom spojena je. ujedno i mehanička sila, kojoj vrelom takodjer sunžano svjetlo, koje razluebu ugljične kiseline u zelenih stanicah bilja izvadja. h) Uz ugljik su kisik i vodik; naročite sastavine bilja. To su izgorive substanci´e, nahodeći se koli u podpunoj suhoj organičnoj materiji u obliku lučbenog spoja kao škrob, slador, biljevna kiselina itd. toli i.u oblika same vođe, koja se u sve staničevlje živućih bilina upija pa i u dielove izumrlog bilja, n- p. u drvu, slami, sienu i t. d. kao hjgroskopična voda. Tu je voda tako čvrsto spojena, da se od istih luči tek kod temperature vrienja. ,U lučbenoj se slueenini oba ova temeljna počela, kisik i vodik, često nalaze skoro u istom razmjeru kao i u vodi, te tvore t. zv. ugljikovodike, kojim se ubraja škrob, slador itd.; cesto su opet u obratnom omjeru u slučenini kao n. pr. s dušikom, tvoreći bjelankovinu. Često se opet samo jedno od obih pofela nalazi u slučenini s ugljikom kao što u mastih i u ulju, koje se sastoji samo od ugljika i vodika, dok opet neke ,biljevne kiseline sadržaju, samo ugljik i kisik. Voda je nenaknađivo hranivo bilja, jer mu pmađja temeljna počela, koja asimilacijom postaju organičoom materijom i sastavinami bijevne substancije; Voda je obćenito u svih biljevnih stanicah sadržana i to u množini, koja često sva ostala počela nadmašuje. Naročito se mlado staničevlje sastoji od iO—bO^jo Tode po svojoj težini. S dobom se doduše sastojina vode u bilju umanjuje, nu znatno umanjenje vode uzsliedjuje tek onda, kad staničnina odrveni, ili inim putem, m p. uslied tvorbe pluta i kore, izključene od najvažnijih životnih upliva bilja. Opažanja i izkustvo uči, da se obilna množina vode, što se sadržaje u soku, stanica i nabubrenih opna bilja, nalazi u neprestanom gibanju, dok, u životno đjelujućoj biljci stalno strujanje vode iz krajeva žila počam po deblu i držcih u organe lišća prelazi, a od ovud uplivom topline, svjetla i vjetra i^Uapljuje. Ova se potonja bitnost nazivlje transpiračijom lišća i četinja, komu je 2adaćora odstranjenje suvišno upite i usisane vode, u kojoj su sastavine pepela, naime soh i počela, koja dušik privadjaju (salitrena kiselina i čipavac) raztvoi´ene t. j . raztopljene bile Pošto mineralne sastavine tla, koje pri izgaranju biljke kao pepeo ostaju, Stao soli, salitre i čipavca, koje je .biljka u stanju samo u raztopljenom stanju posredstvom-finih okrajina korienja usvajati, i pošto su mnoge tih soli samo u mtnoj množini vode raztopljive, radi toga mora biljka mnogo više vode u se primati i usvajati, nego li joj je samo takove za čistu hranu potrebno. |