DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 214 — \>r,: ono uzima djeci iz ruke kruli, uči se prosjaciti i krasti; glodanjem svakojakih predmeta uči se, da kašnje sa sebe odgriza remen, vrpcu i t. d. Treba dakle jednom rieči nastojati, dobrim i valjanim postupanjem odgojiti valjanog psa. Sad dolazi vrieme, kad treba psa naučiti na rieč „lezi´^ Ovo je najvažnija riec dressure i tonielj poslušnosti. Za ovo upotriebimo opet liranu. Bacimo komadić hrane, j)a ako pašče potrči Sčimo ili na zov k hrani, to uzbudimo njegovu pažnju riečmi: „pst!´´, čira se ono k hrani primakne. Pseto će za čas mirno stati, a mi upotriebimo taj momemit, pak mu glasno, ali lagano recimo „1-e-z-i!" pritisnuv ga polako prstom u kr^tiae i povlačeć mu prednje noge polako naprvo tako, da se pas na podu pruži. Ako je miran u tom položaju, tad ga milujmo i hvalimo, povlačeć polako ruku preko ledja nazad i govoreć: „n-a-p-r-e-d!" Pseto će sada više puzajuć, nego hođeć Scimo približiti se k hrani. Opetujmo od sad ovo svaki dan i produljaimo vrieme ležanja pred hranom, češće govoreć rieč „l-e-z-i´^, a polahko uzmiČuć ruku nazad, jer valja pseto nauditi, da i bez držanja ruke pred predmetom leži. x\ko pseto dobro legne i ako gleda u svog gospodara, tad skinimo posve s njega ruku, govoreć mu sada „n-a-p-r-e-d!-*. Pas će brzo razumjeti tu rieč i znati, da sađanji položaj napustiti smije. Ako pas već zna, što će to reći, onda ga učimo, što znači i rieč „natrag!". Ovu rieč razumjeti će mladi psi brzo, a kad su ju jednoč dobro razumjeli, onda će ju i slušat lahko. Pas se mora već od mladosti naučiti, da ide za lovcem i to s Ijeve strane i oko pol koraka nazad, dok mu se povikom „napried" ili znakom ruke nedozvoli, da smije napried ponjuškavat ići. Ako pseto i sad nesluša, onda mora bić svoju dužnost vršiti. Za ovim dolazi rieč „apport". I ovo se pas nauči igrajući. Čim je pas nešto u gubicu uzeo, što mladi lovački psi vrlo rado čine, podjimo k njemu, pak gladeć ga, činimo se kao da mu hoćemo predmet iz gubice oduzeti, što će kod psa još veću žudnju za predmetom probuditi. Ako mu predmet oduzmemo, onda se š njim u ruci poigrajmo, te ga psu čas u zube podajmo, čas opet oduzmimo. Ovako opetujmo nekoliko put. Poslije u;{mimo kakovu staru krpu ili rukavicu i pustimo psa da za istom nekoliko put ustima hlapne, pa kad vidimo, da je za isti predmet volju dobio, recimo „apport!" i bacimo predmet jedan korak daleko. Ako pas na taj poklik posluhne i predmet nazad done.^e, onda je svrha postignuta; ali čuvajmo se, da mladomu psu prekomjernim apportiranjem volju nepokvarimo. Ovu vježbu treba da opetujemo i predmet od vremena do vremena sve dalje bacamo, samo netreba kod te vježbe psa zamoriti. Ovako činimo sa psetom, kad smo sami. Kod oduzimanja predmeta uviek mu recimo „pusti!"; napusti li pas dobrovoljno, to ga uhvatimo za usne, koje valja ponešto na zube pritisnuti; pas će kroz to osjetiti neznatna bol i otvoriti usta. |