DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 23 <-- 23 --> PDF |
" -211 -^ žira u tlo podrezao sam njegovu klicu od 3—4 cm. duljine onako, kako sam jur u „Sum. listu" y.a prosinac god. 1888. o podrezivanju žira opisao, a to učinih s toga, da neimam više sa takovim žirom nikakovog posla kod prevsadjivanja, te sara ovako podrezan žir u razsadnik posadio, te je od svake žirke još istoga ljeta do jednu stopu visoko stabalce poraslo. Lanjske godine 1888. nabrao sam od istog hrasta do dvie litre žira, i čuvao sam ga preko zime, da neizklije. Taj žir posadio sam ovog proljeća za razplođ na prebendi presv. biskupa Fr. Gašparica u šumi Boromgaj i Kusto^iji. Buduć nisam opaziti mogao, da na ovaj hrast gusjenice napadaju, kao što napadaju, naš obični hrast i buduć mu elementarne nepogode manje škode, a stablo prije plodom urodi, te je njegov plod za žirenje krmadi dobar, mislim, da bi bilo pobitačno, da se ta vrst hrasta i kod nas u šumah razplodi, jer će sigurno bolje uspievati? nego u Anhaltu. 0 obuki lovačkog psa (ptičara). Obukom ili dressurom postizavamo to^ da psu ptičaru po naravi prirodjena mu svojstva popunimo i uzgojom usavi^šimo, da bude u svakom pogledu vrstan, i za lov prikladan. — Čim jednostavniji uzgoj i čim manje rieči i znakova kod uzgoja trebamo, da nas pas razumieti može, tim će bolje biti. U glavnom mogli bi obuku ili dressuru ptičara podieliti u 3 glavna diela: "1. na obćenitu obuku, 2. na vođjenie psa u prosto i 3. na obuku za osebničke svrhe. Kao obćenito pravilo neka služi svakomu, da će se svrha obuke uvjek laglje postići s liepim i mirnim postupanjem, nego psovkom i tučnjom. — U ostalom treba s obukom lagano i po stanovitoj osnovi postupati, te postepeno od laglje obuke na težu obuku prelaziti, a kod toga valja glavno paziti na starost i razvoj psa, te da li je za ovu ih za onu obuku zreo. Sbog lagljega pregleda podieliti ću gornje glavne dielove još u podođiele. I. Obćenitaobuka- Ovamo spada: a) naučanje psa na gospodara i kuću uz prvu obuku; b) obuka u zatvorenom prostoru odnosno, da se utuve u pamet psa stano\ite rieci i znakovi, koji služe za podlogu daljnje obuke, kao: „pst!^´, „napred!" (znak rukom), „nazad!" (znak glavom), „apport!", „sjedi!", „lezi!" (znak rukom), „na glas!" i t. d., i c) obuka u dvorištu, da se ponove naučene rieči, i provede „nauka aportiranja iz vode", jer je ovo aportii´anje prelaz za izvrsivanje praktičnog lova. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 24 <-- 24 --> PDF |
— 212 " IL VodjeBJe psa u prosto. Ovamo spada: a) izlet u polje, b) izlet u šumu i c) izlet u vit, močvara. III. Obuka za osebuičke svrhe. Ovamo s])ada: a) oblika za vijanje, b) obuka na ki*v, c) obuka na vidru, d) obuka na čovjeka, e) obuka starijeg zapuštenog psa. I. Obćenita obuka. a) Naučanje psa na kuću i gospodara nuz prvu obuku. Za početak obuke nije mjerodavna stanovita starost, nego se to ravna prama tielesnora razvitku i individualnosti pojedinog psa. Može se reći, da dressura počima od onoga dana, kad mu se prva hrana pruža. Već u početku treba mlado pašče priučiti, a hranu mu treba samo onda dati, kada je poslušno, pa će isto uviđiti, da je neposlušnost samo na njegovu štetu. Prije svega treba nađjeti mlađom psu stanovito ime i priučimo ga na isto, jer mora znati, kad ga po imenu zovemo, da se to samo njega tiče. Ime treba da je što moguće kraće. Donesemo 1\ mladomu psu hranu, zovimo ga njegovim imenom; spava li, to upotriebimo već sada prvi početak dressure, đoviknuv mu malo jače „pst!" ili „zviždnuv mu", i pseto će na te znakove svoju pažnju obratiti. Znajući, da će iza tih znakova sliediti hrana, rado će u buduće slušati i sliediti svoga gospodara- U obće upotriebimo prve mjesece samo na to, da pas upozna dobro svoga gospodara i da se nauči ne samo njegove rieči, nego i znakove poznavati, koje znakove treba samo očima i rukama prikazivati. Čim je pseto njekohko nedielja staro, pustimo ga svaki dan po malo da se protrči, jer na lancu odra,sU lovački pas uvjek će se ponešto plašiti i bojati od čovjeka, pa ga je s toga teže dressirati. Nadalje naučimo mlado pseto već u početku na red t. j . da nečini sve ono, što čovjeku nije po volji. Ovamo spada prije svega čistoća, pa za to moramo u tora pogledu sa psetom tim strožije postupati, čim isto bude razpoznavalo nečistoću od čistoće. Na ovo spoznanje će se najbolje priučiti tim, ako ga dovedemo u sobu, pa ga posije svaka dva sata vodimo van; ako mokri ili ako se izruči vani, onda ga pohvalimo i pomilujrao. Opogani li se pas n kući iU u sobi, to ga valja odvesti na opoganjeno mjesto i pokazavši mu isto, turiti mu nos nekoliko puta u pogan, te ga valja dobro izpsovati, a zatim izbaciti pred vrata. Opetuje li istu grdobu, onda po |
| ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 25 <-- 25 --> PDF |
— 213 -" stapajmo s njim opet tako, samo nježto strožije, te držeć ga jednom rakom na pogimom mjestu, treba ga njekoliko put prošibati. Kazna valja da sliedi u koliko moguće umah iza čina, jer će time pseto laglje pojmiti, zašto biva kažnjeno. Pojmiv jednom svoju pogriešku kroz osjetljive kazne, neće se opoganiti u sobi, nego će ići na vrata, tamo cviliti i grebsti, dok mu tkogođ od prisutnih vrata neotvori. Nadalje moramo pseto naučiti u stanovito vrieme žđerati, ako mu hranu svaki dan u jedno te isto doba pođajemo. Neđodje li ono na vrieme kjelu, to ga treba pustiti, da taj dan posti i on će si vrieme ručka u buduće bolje pamtiti. Isto tako nesmije se psu dozvoliti, da jelo okolo prosi, kao što nesmije legati na drugo mjesto, nego na ono, koje mu se opredieli. Sve ove malenkosti su temelj za bezuslovnu poslušnost ^ koja se od ptičara traži. Sa napredovanjem u starosti, učimo pseto da na „poziv" ili „zviždanj" vazda k nama dodje, a ovo će umah činiti^ ako mu u početku pružimo komadić kruha, čim na poziv k nama dodje. Mladi psi počimaju se sad pomalo skitati i dvorište ostavljati. Ovo se nesmije dopustiti, za to moi-amo imati dvorište dobro obgradjeno, a vrata držati zatvorena. Traži li ovakva skitalica mjesto, da se kroz plot provuče, to nastojmo da ga u tom trenutku zatečemo, pa mu odvalimo po jedan dobar udarac. Ako je ovako njekoliko put zatečen dobio po ledjih, onda Ije neće od kuće bježati. Mnogi psi imaju zla naviku vijati živad po dvorištu. Od ove navike mora se p^eto pošto po to odučiti, jer će posije i u kući koje kakve nevaljanštine l)0ciniti. Kad pseto spazi kokoš i pred istu sjedne, to ga valja uhvatiti za vrat prije, nego što pocrne istu vijati i tim mu zapriečiti svaki skok. Ako je mlado pseto ulovilo i udavilo kokoš ili drugu živad, onda ga povalimo na zemlju, uzmimo mrtvu kokoš za noge i tucimo ga sa kokošijim kljunom u laganom tempu do kojih 20 puta po nosu i to po sredini izmedju nosa i or.iju. Posije svakih pet udaraca postavimo kokoš psu pred oči, da ju gleda; opetujmo ovo i iza posljednjeg udarca, pa ga onda pustimo. Sutra dan dovedimo mladoga psa u sredinu živadi, uzmimo onu mrtvu kokoš, koja je medjutim sakrivena bila, })a opetujmo i danas jučerašnju kaznu. Kod kazne uzdržavajmo se od svakog govora, jer pas mora znati^ da ga samo kokoš kazni, ako opet jednu ulovi i udari. Ovo činimo tri dana uzastopce, a ja kriv, ako će ikad kućnu živad zaganjati Čim se mirnije kod tog posla kazna obavi, tim više dieluje, a kod udaranja treba osobito na to paziti, da vidi kljuna mrtve životinje najviše dieluje. Ove se mano može pas odučiti i tim, da ga u času, kail počme živinu vijati, natrag zovemo i fućkanjem vabimo, pa ako nepoduhne, onda ga izčibukajmo, jer će se time naučiti na poslušnost. Gdje ima djece u kući, nedajmo joj, da se psetom mnogo igra, jer igra i maženje kvari pseto; ono se nauči tim na mnoge nevaljanštine — tako na |
| ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 214 — \>r,: ono uzima djeci iz ruke kruli, uči se prosjaciti i krasti; glodanjem svakojakih predmeta uči se, da kašnje sa sebe odgriza remen, vrpcu i t. d. Treba dakle jednom rieči nastojati, dobrim i valjanim postupanjem odgojiti valjanog psa. Sad dolazi vrieme, kad treba psa naučiti na rieč „lezi´^ Ovo je najvažnija riec dressure i tonielj poslušnosti. Za ovo upotriebimo opet liranu. Bacimo komadić hrane, j)a ako pašče potrči Sčimo ili na zov k hrani, to uzbudimo njegovu pažnju riečmi: „pst!´´, čira se ono k hrani primakne. Pseto će za čas mirno stati, a mi upotriebimo taj momemit, pak mu glasno, ali lagano recimo „1-e-z-i!" pritisnuv ga polako prstom u kr^tiae i povlačeć mu prednje noge polako naprvo tako, da se pas na podu pruži. Ako je miran u tom položaju, tad ga milujmo i hvalimo, povlačeć polako ruku preko ledja nazad i govoreć: „n-a-p-r-e-d!" Pseto će sada više puzajuć, nego hođeć Scimo približiti se k hrani. Opetujmo od sad ovo svaki dan i produljaimo vrieme ležanja pred hranom, češće govoreć rieč „l-e-z-i´^, a polahko uzmiČuć ruku nazad, jer valja pseto nauditi, da i bez držanja ruke pred predmetom leži. x\ko pseto dobro legne i ako gleda u svog gospodara, tad skinimo posve s njega ruku, govoreć mu sada „n-a-p-r-e-d!-*. Pas će brzo razumjeti tu rieč i znati, da sađanji položaj napustiti smije. Ako pas već zna, što će to reći, onda ga učimo, što znači i rieč „natrag!". Ovu rieč razumjeti će mladi psi brzo, a kad su ju jednoč dobro razumjeli, onda će ju i slušat lahko. Pas se mora već od mladosti naučiti, da ide za lovcem i to s Ijeve strane i oko pol koraka nazad, dok mu se povikom „napried" ili znakom ruke nedozvoli, da smije napried ponjuškavat ići. Ako pseto i sad nesluša, onda mora bić svoju dužnost vršiti. Za ovim dolazi rieč „apport". I ovo se pas nauči igrajući. Čim je pas nešto u gubicu uzeo, što mladi lovački psi vrlo rado čine, podjimo k njemu, pak gladeć ga, činimo se kao da mu hoćemo predmet iz gubice oduzeti, što će kod psa još veću žudnju za predmetom probuditi. Ako mu predmet oduzmemo, onda se š njim u ruci poigrajmo, te ga psu čas u zube podajmo, čas opet oduzmimo. Ovako opetujmo nekoliko put. Poslije u;{mimo kakovu staru krpu ili rukavicu i pustimo psa da za istom nekoliko put ustima hlapne, pa kad vidimo, da je za isti predmet volju dobio, recimo „apport!" i bacimo predmet jedan korak daleko. Ako pas na taj poklik posluhne i predmet nazad done.^e, onda je svrha postignuta; ali čuvajmo se, da mladomu psu prekomjernim apportiranjem volju nepokvarimo. Ovu vježbu treba da opetujemo i predmet od vremena do vremena sve dalje bacamo, samo netreba kod te vježbe psa zamoriti. Ovako činimo sa psetom, kad smo sami. Kod oduzimanja predmeta uviek mu recimo „pusti!"; napusti li pas dobrovoljno, to ga uhvatimo za usne, koje valja ponešto na zube pritisnuti; pas će kroz to osjetiti neznatna bol i otvoriti usta. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Sad mora pas naučiti rieč „sjedi!", a na to će se kod apportiranja najlaglje naučiti. Ako smo psa već na toliko naučili, da nam bačen predmet bez mane apportira i da ga to veseli, onda ga je labko naučiti ,,sjedit". Kad pas apportira bačeni predmet, pak uiiiiljavajuć se i uVijajuć repom stane pred gospodara, gledajuć mu u oči, onda mu stavimo ruku na ledja, povlačeć ju polako do krsta, a zatim pritiskajmo ga lagano k podu govorec „sjedi!" Kad je pas sjeo, nastojmo, da u tom položaju ostane i zabavljajuć ga jednom rukom, điži drugu ruku polako sa krsta, pak približiv mu se s obima rukama k glavi, nastoj mu oduzeti predmet iz gubice, govoreć mu „pusti!" Ako je pas naučio sjedit, tad. ga učimo, da na rieč ,,na glas" vrat nješto prigne i laje (štekti). Na ovo će se pseto brzo priučiti, a treba ovako postupati: „Uhvatimo psa sa rukama nježno za glavu, pak prignuv se, tulimo mu u uho iz početka tiše, a posije sve jače i jače; pas će na ovo odmah i sam početi tuliti i lajati. Čim je ovo učinio, moramo ga pohvaliti i sa komadićem kruha nagraditi. Sad opetujmo ovu vježbu, dovikujuć mu „na glasi", „naglasi*´, dok pas nepojmi, što mu valja činiti. S ovim bi bila predobrazba dovi-šena i sad se može započeti s obukom u zatvorenom prostoi-ii, (Nastavit će se). I ^ JL K3 mL^ «^ ^ .tSh«,, šumarsko i gospodarsko knjižtvo, „WaIdbesehMigungea durch Tliiere und Gegenmittel*^ od prof. na kr. Šum. akademiji u Eberswalđu Dr. Bernarda Altumaj Berlin 1889.. a dobije se u knjižari Ju]ija Springera, te stoji 5 maraka. Ova knjiga namienjena je za pouku šumarom i prijateljem šuma., U njoj se nabrajaju sve oUete, koje nanaŠaja šumi razut zaineznici i druge zlvotlnj^^ te način, kako bi se mogle te oštete od šume odvratiti ili zaprieČiti. U toj knjizi i´zkljueena su sva teoretičko-zooJogiČka razjasnjivanja, bavec se isključivo sa načinom ostecivanja Šume po raznih tarišumali i načinom, kako se te oštete lahko upoznati, z;apriečiti ili ograničiti mogu. Cielo uielo raždieljeno je u dva poglavja i to pod A. na oštete, koje bivaju u šumah-listnjača. i B. na oštete, koje bivaju u Šumab crnogorice. Lovstvo, Množina ubijene grabežljive zvieradi, za koju je novčana nagrada izplaćena. Naknadno k viestl ^^Šumaar. lista^ br. HI. za ožajak t. g. ubijeno je do konca IV. četvrta god. 1888. grabežljive zvieradi i to; u županij i rieČko m 0 d r u Š k oj : 1 medjedica, 14 vukova i 15 kana; u županiji p o ž e ž k o j 3 vuka. 1 vučica i 3 lisice; u županiji lič ko-k rb a vskoj; 1 međjed, 18 starih i 5 mladih vukova, 48 lisica i 101 kuna, te u županiji sriemskoj; o vuka,´4 lisice, 3 div. mačke i 1 kuna. Ukupno 2 medjedii^ 44 vuka, 55 lisica^ 3 div, mačke i 117 kuna. |