DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 18     <-- 18 -->        PDF

-^ 206 —


Borovo drvo ckje osim žitke smole, koja iz stabla obično pisti, ako se


drvo navrta, još i neku vrst tekline (gumi), koja je slična arabskoj teklini, ali


se takova teklina po Pallasu nalazi samo u srcu (srčini) borova stabla. Tako


zvana „briansonska mana" pisti ob noć iz grana mlada borića, te se danju


skratne i otvrdne u mala biela zrnašca. Ubodoni njekog malog kukca (bagude)


pospješuje se ovakovo znojenje borićevih grančica, te ako pčele ovakova zrnca


posakupe i u košnice donesu, onda se med pokvari.


Listveniea ili ariž. Ovo je drvo od svih četinjača najtrajnije i ako su


stabla dosta dugačka, onda daju izvrstan lies. Drvo od ariža rabi se ponajviše


kod brodogradjevina i u rudarstvu. Ugljen nije baš najbolji.


U različitih predjelih rabi se za gradjevine i za druge napreme svakovrstno
drvo, prema tomu, kakovih šuma, ondje ima, pa s toga neće biti suvišno,
ako se i na to osvrnemo.


Kod vodogradjevina.i za mostove rabi se osim hrastovine još i smrekovina
i ariževina.


U kolarstvu rabi se obično hrastovina i briestovina, ali takodjeri jasenovina
(za glavine). Za gobele (naplatke) rabe se prema potrebitoj grbavosti takodjer
i grbave kalanice od bukovine, brezovine, ili grabovine, prem je u tu svrhu
najbolje briestovo drvo. Za žbice rabi se hrastovo ili jasenovo drvo. Lievča prave
se od hrastovine, bukovine ili jasenovine, a za srćanicu rabe se hrastove ih
jasenove motoruge.


Za plug i branu (drljaču) rabi se ponajviše hrastovina, jer takove naprerae
moraju težke biti. Eučice na plugu takozvani rogovi" prave se od krivaka
hrastovog, jasenovog ili briestovog drveta. Rudo na plugu pravi se od lahkog^
žilavog drveta, a u tu svrhu rabi se obično hrastovo, jasenovo, ariževo ili
smekovo drvo.


Za saonice rabi se hrastovina, brezovina, briestovina, jasenovina i bukovina.
Salinci na saonicah prave se od grbave bukovine, jasenovine, javorine ili
brezovine.


Za t^čke rabi se grbavo drvo od jasenovine, hrastovine ili bukovine, a
od istih vrstih drva pravi se i lubura od tačaka.
Liestve, liestvenjak i karve (šibe na jiestvah) prave se od čamovine,
jasenovine, hrastovine, a karve prave se obično od hrastovih cjepotina.


Jasle prave se najbolje od bukovine, brezovine ili jelovine.


Kod orudja za ušice od sjekire rabe ae kalanice od mladih bukovih oblisaka,
a najprikladniji oblišci u tu svrhu rabe se od grabovine, hrastovine, klenovine,
jasenovine i brekovine.


Za kosište (držalica od kose) rabi se jasenovo ili bukovo drvo.


Držalice, đržke i toporišta za sjekire, lopate, motike, krampe (pik) i t. đ.
prave se od jasenovine, briestovine, hrastovine, bagreraovine i brezovine.


Za stojak od mlatače (čep, mlat) rabi se ono isto drvo, kao što i za
razne držalice, a za šibak na ralatači najbolje je grabrovo ili bukovo drvo.