DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 17 <-- 17 --> PDF |
— 20S - Glog. GlogoVina je vrlo čvrsta, gusta i dade se liepo okštiti Kabi se za paočnjake (kod ziibasta kolesa), za vretenca, za držalice im orudju, za frule, piske i t. d. Ugljen se vrlo cieni. Od glogovine odgajaju se živice (živi plotovi). Joh a Ili jalša . Johovina rabi se za tesan lies u nutrinji sgratlž., nadalje rabi se za crmkove, cievi i za glavne pilove, a ovakovi pilovi traju tako dugo kao i pilovi od hrastova drveta, osobito onda, ako su johovi piiovi uviek pod vodom ili u vlažnom tlu. Od johova drveta prave se pođplati i pete za obuću. Stolari nerabe johovo drvo, a to s toga, što je odviše mehko. Johovo drvo je svietlo-crvenkasto, nu može se načiniti, da bude posve crno, a onda se rabi i za pokućtvo. Drvo slabo goii, nu buduć daje jaki plamen, rabe ga za loženje peći ponajviše pekari i kolacari, a osim toga i vapnenićari i ciglari. Johova kora ima mnogo triesla, a s toga se rabi kod strojenja koža. Sa željeznimi otopinama daje kora njeku vrst crnila, koga rabe klobučari (šeširdžije). Johov list brsti stoka nerado i samo onda, ako je ogladnila. Jel a ili jelva . Jelovo drvo zvoni jace, ako se čime god po njemu kvaca, nego ikoja druga vrst crnogoričnog drva, s tog razloga rabi se jelovo drvo u velike za pravljenje razuovrstnih glasbila na žica, buduć jelovina na žici izmamljen vesak (glas) najdulje u sebi pridržaje, a osim toga je vrlo lahko drvo. U ostalom rabi se jelovo drvo za različite predmete u mornarici, a sbog osobita oblika rabe ga i tesari za svakovrstan lies, prem netraje tako dugo kao smrekov lies. Tokari rabe jelovinu za različitu robu, a kaćari za kace. Krupna jelova debla rabe se za mlinska vretena i za vretena u samokovnicah. Buduć je jelovo drvo lahko, to se ono rabi kod svih takovih gradjevina, kod kojih neima velik teret nositi. Jelovo drvo je bielo i ima pojednaka vlakna, a zato ga rabe i stolari za različitu svrhu. Za ogriev nije baš najbolje. Od jelove korepine (kore) pravi se terpentin. Smrek a ili omorika . Smrekovina sbog prikladnog oblika svoga debla sposobna je za svakovrstan lies, te se osobito rabi smrekov lies za krovni klobuk i za različite krovne vezove. U mornarici rabe se izpravna smrekova debla za jarbole i za druge dielove broda; Za orudje nerabi se smrekovo drvo, jer ima mnogo šmogorti (čvorova). Za gorivo nije baš vrlo, ali razmjerno prama drugom crnogoričnomi drva daje bolji ugljen, osobito panjevina rabi se za gorivo u talionicah. Smrekova kora rabi se od strojbara za jačanje parila. Četinje od mladih smrekovih izbojaka rabe gdje gdje za hranu ovaca. Bor. Borovo drvo rabi se ponajviše za brodove, jer je vrlo trajno, te ga niti trulost, niti crvotočina lahko razjesti nemože. Borovo drvo cieni se takodjer kao izvrstan lies za razne gradjevine. Malesherbes piše o kucali u Alpah, koje su sagradjene od borovog drveta i već 200 godina stare, da je njihovo drvo tako čvrsto, da se nemože unj ni šiljastiji nož zabosti. 15 ^ |