DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 16 <-- 16 --> PDF |
— ´2oi plod vrlo je hraniv, a u Korsiki irielju kerteii i prav6 od kestenovog brašna poleiitu (žgance). Ima i divljeg kestena, a to je takozvani jeloš, inadjal. Drvo jeloševo je bielo i od slabe vrieđnosti. Takovo drvo, gdje ga ima, rabe za krovne letve i prave od njega ra^ne škrinjice, a od ploda prave liepivo. Lipa. Lipovo drvo je bielo, dosta lahko, ali gibko, a netrpi od crvotocine. Od lipovine prave rezbari kipove (lipove svetce). Stolari i kutijari rabe lipovo drvo ^a različite spremke (škatulje i t. d.), a sitari prave obode za sita, te bačvari malu burad i bednje, u kojih se suhi proizvodi u trgovinu razašilju. Drvorezbari i cokuljari rabe ga za razne rukotvorine, Od oguljene lipovine prave se takodjer kolčići, motke i t. d. Od lipovog lika prave se užeta, rogožnjare, vrpce za vezanje vinogradske loze i drugo razno vezivo. Lipov cviet vrlo ugodno vonja (miriše), pa ga pčele rado posjećuju. Takav cviet rabi se kao čaj za znojenje. Lipov plod smatra se kao stezajuće sredstvo, te se daje piti bolestnikom kod krvotoka. Lipovo sjeme ima u sebi i ulja. Sok lipov, ako se lipovo stablo u proljeću navrta, daje sladovitu vodku (liker), a ako ovakova \odka podulje odleži, onda postaje od log ponješto žestoko piće. Lješnik Ovo drvo riedko poraste u visinu, te bude riedko kad krupno, a s toga se za krupnije stvari nerabi. Drvo je mekano, gibko, cr^enkasto-bielo, ali se nechi najbolje olaštiti. Ljeskovina rabi se ponajviše za obručeve, liesice, šibčice, kolćiće i za razni pleter košarfl, a ljeskov ugljen, buduć je lahak, rabi se i kod pravljenja baruta. Lješnjaci dobra je poslastica i za mlado i za staro čeljade, tesesnjimiu velike trguje. Od lješnjaka pravi se sladak, proti grčevom dielujući liek (ulje), a takovo ulje nebude ranketivo t. j . ono se nepokvari kao drugo obično ulje. Baza, bazovina. I ovo drvo biva riedko okrupno, nego raste kao grm. Drvo od stara panja bude tvrdo i rabe ga tokari. Drvo ima boju kao šimširovo, te ga tokari rabe mjesto šimširovog drveta za razno posudje. Od bazovih jagoda pravi se neka vrst rakije, a takodjer neka vrst ljubičaste boje. Vele, da vino dobije miris po muškatu, ako ?e bazgov cviet primjesa u vino. Sitnica, divlja trešnja ili tičarica. Drvo je čvrsto, crvenkasto, tvrdo i gusto. Ono se dade liepo olaštiti. Rabe ga tokari, ebenisti, i stolari. Ako se drvo od divlje trešnje 30 do 40 dana u vapnenoj vodi moči (kvasi), dobije iamno-crvenu boju, te ako se onda olašti, biva slično skupocienjenom inostranom drvetu. Ako je stablo od sitnice krupno, onda se mogu lezati daske, a gdje kud prave od takova drveta i dužice za burad, pa vele, da u takovoj buradi spremljeno vino dobije osobiti miris. Plod (trešnje) ugodan je i za oko i za ukus, a kad se jede, onda otvara, te ga je dobro jesti kod zapekline, a njeki kažu, da utiša i glavobolja. |