DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 15 <-- 15 --> PDF |
~ 203 — Na selu (kdanjti) rabe topolovinu tesari i %a pođsjeke i grede, a cokuljari prave od tog drveta cokule. Stolari režu od topolovine daske za pločnice stolova i ukladnice za ormare, vrata i t. d. Jagnjed. Od jagnjedovine prave se cokule i krovne letvice, a na ladanju rabe tesari takovo drvo često mjesto hrastovine za dogradjivanje koje česa u kući. I stolari rabe jagnjedoviau za ukkidnice kod prozora, podova, stolova i t. d. Vrba. Drvo od biele vrbe i od bekve crvenkasto je ili crveno-žutkasto, a strž je ])ojednaka. Drvo se može lahko izradjivati i sa strugacom i na tokaraći (vrtači). Od vrbova drva prave se i cokule. Vrbov korjen je gorak (žuhak) i ima u sebi triesla, a korjenov sok rabio se je njekad u liečničtvu kao liek proti groznici. U novije vrieme prave kemičari od vrbove kore njeku tvar, takozvani „salicin". U njekih krajevih rabe vrbovu koru ikod strojenja kožu. Po vrbovom cvietu rado padaju pčele. Osobito krave ljube brstit vrbov list. Od vrbovih šiba prave se razne košare. U košaračtvu i´abe se vrbove Šibe u velike, nu o tom sam obširno pisao n „Šumar, listu´´. (Vidi br. VI. od god. 1888.) Tisa. Tisovina ima vanredno čvrstu bjeliku, a prekrasnu mlazovitu strž, koja je vrlo težka i tvrda, te ju nemože ni gnjiloća, ni crvotočina razjesti. Drvo rabe kolari i tokari, imenito za platnice (fu!-nire). Briest. Briestovo drvo je žuto, suro ili žućkasto marmorisano, tvrdo i težko i dade se liepo olaštiti. Briestovinu najvolje kolari, a rabi se najviše kod topničtva i to: za glavine (glavčine, trupine), gobelje, osovine i za topovske poduške. Za odvodne cievi ili trumbe, za cievi na cmrku i za sve takove spreme, koje su uviek pod vodom najbolje je briestovo di´vo, jer dugo traje. Poslie hrastovine najbolja je biiestovina za lies. U sjevernih predjelih prave iz briestovog lika valjane hasure (šture). Briestov list rado brste koze, ovce i krave. Kostanj ili kesten. Drvo kestenovo mnogo je slično hrastovini, na nije tako tamno i suro, ako ^ se izloži na važduh. Drvo se rabi za lies, a pokućtvo i piljenice kestenove mogu trajati više stoljeća bez da drvo sprlme, U Italiji odgajaju kesten kao grm sa kratkom obhodnjom, a takovo drvo kao obliške rabe onda za kolje u vinograđih. Takovi kolčići traju dva put dulje, nego drugi kolčići. Od kestenova drva može se praviti i burad, a kolari prave od kestenovine rudo, Duhamel kaže, da su od kestenova đrveta najbolji obručevi, osobito za onakovu burad, koja je uviek u vlažnih pivnicah. Kao drvo za gorivo nije bas vrlo. Drvo nedaje plamena, goii sporo, praska i brzo izgori, Kostanj (plod) prodaje se u velike, a troše ga najviše Francuzi. Maroni talijanski na svietskom su glasu. Talijanski kostanj rodom je iz Luke, malo mjestance u okružju Var. Kesten je slastan, ako se peče ili kuha. Kestenov plod može se uzčuvati, a da je uviek tečan, ako se odmah poslie branja očisti i pohrani u slami ili u suhu piesku. U Korsiki olupe kesten, te ga ovakova šalju u trgovinu kao takozvani „bieli kesten^ a ovakav se kulra i jede. Kestenov |