DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1889 str. 14     <-- 14 -->        PDF

=-» 202 «


takovi umjetni rukotvorci ili zanaHije, koji izradjuja stolarske predmete, te


ukladaju u drugo drvo bagremovo drvo ili ebanoviim za ukrašenje ili nakit.


Bagremovina bila bi tahodjer izvrstan lies, jer netrune. Za to se rabi


ondje, gdje je ima, za glavne stupove (pilovej, a pod vodom može bagremovina


ležati 30 do 40 godina bez da samo nntrune. Drvo je dobro i za gorivo.


Breza . Drvo je ponješto crvenkasto, te ima priliiiuo tanka vlakna. Ono


se daje liepo olažtiti, te je žilavo. Stolari, tokari, eben^ri i cokuljari (klopari)


rabe ga često. U sjevernih krajevib, u kojih breza brže raste, nego kod nas,


rabe brezovo drs^o i kolari. Drvo gori brzo i jasnim plamenom, a kao drvo za


gorivo rabi se i u talionicah. Brezov ugljen rabi se takodjer kod pravljenja


baruta.


Brezovu koru rabe strojbari mjesto hrastove kore. U Švicarskoj prave od


brezove kore njeku vrst sirupa, te ga rabe mjesto šećera. I njeku vrst piva


prave od brezova soka, te vele, da je takovo piće dosta tečno.


Jasen . Ja-:enovina je biela, ima jaka uzdužna vlakna, dosta je tvrda,
gibka i pruživa. Kolari izrudjuju od jasenovine razne predmete imenito onakovo
komade, koji moraju biti gibki kao na pr. rudo, ojnice i t. d. Tokari prave od
jasenovine loj^renice, stolčiće, držalice za ovudje, biljaiske palice i t. d. Bačvari
rabe jasenovinu za obruče. Ako je jasenovina ćvorava, onda ju rabe i stolari,
jer se dadu iz takova drveta načiniti liepo pisane (šarovite) dasćiće za ulaganje
u drugo drvo. Jedina mana jasenovini je ta, sto ju brzo crv izjede, te s toga
nije za lies dobra.


Za gorivo je jasenovina vrlo dobra i daje dobar ugalj. Ako je jasenovina
sirova, (m;ia bolje gori, nego mnoga ina drva, koja su suha.


Na jasenovo lišće napada takozvani babak (španjolske mušice), kojo se
u Ijekarstvu rabe. Jasenovo lišće djoluje kod čovjeka kao čistilo, doćim kod
konja i goveda ne. Jaseuov l]\t s proljeća, dok je još mlad i nje>an, vrlo je
pogibeljan za hranu (h)niaće stoke, jer od nje oboli stoku od takozvane „drvene
boljetice", a to će reći, da se kod stoke upali želudac, te onda pogine. Prije
nego što se je obrela (promišla) kinovina, rabili su liećnici jasenovu koru kao
uztuk proti groznici, a i danas se rabi oil jasenova soka priugotovljeoa „uiana"
u liekarstvu kao lagano čistilo kod znpeke.


Brek , brekinja . Drvo je dosta tvrdo i bielkasto. Stržon mu je nježna
i gusta, te se brekovo drvo dade iahko izrnditi i liepo olašUti. Tokari prave
od brekovino razno j)osudje i sprave (halat), imenito držalice za oradje. Krupno
brekovo drvo veoma se rie(!ko nadje.


Oskoru s (oskoruša). Drvo je plavkasto ili crvenkasto, te ima po sebi
sitne žilice. Vrio je tvrdo, gusto i dugovječno. Drvo rabe puškari, ebcnisti,
stolari, mebauiri i tolcari, a ponajviše prave se od tog drva onakove sprave.
koje se nmogo trti ili žuljali moraju. Za to se od takova drveta prave i paučnjaci
f-^ubato koleso), loijatice na mlinskom toćku i stalci za blanjnće (tezge).


Topola. Topoloviiui je biela, lahka i jednaka pleteža. Drvo se može
iahko izradjivati i liepo olaštit, ali je mekano i netraje dugo.